Od 01. jula zabrana pušenja na otvorenim mestima – naš čovek imao veliku ulogu u donošenju zakona

Što se tiče ekonomskog uticaja na vlasnike restorana, udruženja su ohrabrujuća. Od 2019. godine, DNF je pokrenuo veb stranicu i aplikaciju „Moja terasa bez duvana“, koja navodi volonterske objekte. „Restorani koji su se obavezali na ovu inicijativu nisu izgubili nijednog klijenta“, uverava Aleksandar Marković. „Vlasnicima restorana govorimo da će terase bez cigareta na kraju stići, pa bi trebalo da se sada pridruže.“ Pogotovo što su nepušači već u većini: prema podacima Javnog zdravlja Francuske, udeo pušača u populaciji je 30%. A prema anketi YouGov-a za HuffPost, većina Francuza već podržava zabranu pušenja na terasama.

Da li su deca previše lak alibi?

Još jedna tačka debate: eksplicitna veza između ovih zabrana i zaštite dece. Moglo bi se pomisliti da su terase isključene iz zabrane jer bar u vreme srećnog sata nije mesto gde biste sreli najviše školske dece koju treba zaštititi od pušenja. Loik Žoseran govori o argumentu „čiste savesti“, jer „uskraćujemo deci određena mesta koja bi mogli da dele sa roditeljima“. Za Delfin Taro, profesorku privatnog prava na Univerzitetu u Limožu i specijalistkinju za diskriminaciju, ovo bi moglo imati kontraproduktivne efekte. „Povezivanjem dece i mesta gde je pušenje zabranjeno, impliciramo da su oni ti koji sprečavaju da se stvari dogode“, tvrdi ona. „I rizikujemo da izolujemo ljude, sa mestima za pušače na jednoj strani i mestima za decu i roditelje na drugoj.“

Za udruženja, ova zabrana ne sme biti gubljenje vremena. Oni pozivaju na rigoroznije sprovođenje postojećih zakona, posebno zabrane prodaje duvana maloletnicima, i zalažu se za ambicioznije mere. Alijansa protiv duvana, na primer, predlaže „progresivnu dekomercijalizaciju“ duvana, zasnovanu na modelu koji se trenutno proučava u Ujedinjenom Kraljevstvu, sa postepenim povećanjem zakonske starosne granice za kupovinu do potpune zabrane. „Moj neprijatelj nije pušač, koji je žrtva kojoj su prodati trenuci druželjubivosti i koji završava sa zdravstvenim problemima, zavisnošću i sve manjom ušteđevinom, već duvanska industrija“, zaključuje Loik Žoseran.