Nemački kancelar je upravo sleteo na beogradski aerodrom gde ga je sačekao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Ova poseta Olafa Šolca dolazi samo pet nedelja pošto su se njih dvojica susreli u Berlinu. Nemački kancelar u Beograd dolazi iz Prištine gde je rekao da nema mesta u Evropskoj uniji za zemlje koje se međusobno ne priznaju. Glavni grad Srbije je okićen zastavama Nemačke i Srbije.
Glavna tema dolaska Olafa Šolca u Beograd i razgovori u Palati Srbija sa Aleksandrom Vučićem, biće usklađivanje politike Srbije i njeno pozicioniranje prema sukobu u Ukrajini. Otvoreno rečeno, Šolc u Beograd dolazi sa zahtevom da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije, a to znači da okrene leđa Rusiji i uvede joj sankcije. Srbija se nalazi u veoma komplikovanoj situaciji jer je poznato da bi udaljavanje od Rusije značilo i udaljavanje od Kosova i Metohije i približivanje takozvanog „Kosova“ stolici u Ujedinjenim nacijama.
On je u Beograd i došao iz Prištine gde je posle razgovora sa Aljbinom Kurtijem rekao da u Evropskoj uniji nema mesta za zemlje koje se međusobno ne priznaju i naglasio da „Kosovo i Srbija treba da kroz sveobuhvatan sporazum dovedu do političkih rešenja. Dijalog je put koji otvara Kosovu evropsku perspektivu. Politički sporazum dve zemlje je važan uslov za perspektivu mladih na Kosovu. Sporazum bi na kraju trebalo da reši i kosovsko pitanje jer je nezamislivo da dve zemlje koje jedna drugu ne priznaju postanu deo EU. Obe strane moraju da se približe jedna drugoj“.
ULTIMATUM EVROPSKE UNIJE SRBIJI: navedeno šta se zahteva da Beograd učini
Veoma delikatna situacija za Srbiju znajući da ako se Srbija pridruži sankcijama Evropske unije i uvede sankcije Rusiji, to bi značilo kraj ruske podrške u Savetu bezbednosti u vezi Kosova i Metohije (podsetimo da nije bilo Rusije da stavi veto, srpski narod bi sigurno bio proglašen kao genocidan narod posle predloga Velike Britanije), a takođe i problemi u snabdevanju naftom i gasom. Srbija bi na taj način zabila nož u leđa vekovnom bratskom pravoslavnom narodu i prihvatila da se odrekne svog suvereniteta i da za nju u budućnosti odlučuje Brisel.
S druge strane, ako ne prihvati zahteve koje otvoreno šalje Evropska unija a Olaf Šolc ih donosi u Beograd, Srbija rizikuje da bude izolovana i da mere koje bi prema Srbiji uvela Evropska unije budu veliki šok za srpsku ekonomiju. Ne treba zaboraviti da u poslednje vreme zapad pominje Republiku Srpsku kao potencijalno žarište novog sukoba. A kada se o njemu govori u zapadnim medijima, to može da se shvati kao upozorenje Srbima.