,,Verujete li u Božji plan za Kosovo⁉“ Pitali su iz Geopolitike oca Kirila. On je rekao da je propaganda sve više uzela maha i da zbog nje ljudi najviše zapostavljaju Boga. Otac Kirilo je prokomentarisao takođe kako je protekla poseta Kosovu od strane generala međunarodnih snaga jednog francuskog i jednog nemačkog. Intervju je zaključio ubeđenjem da će Bog spasiti Kosovo i srpski narod, kao i da molitvama možete rešti svaki zdravstveni ili bilo koji drugi problem.
Oče Kirilo, kakvo je trenutno stanje na Kosovu?
,,Stanje je veoma loše. Zašto je loše stanje? Zato što propaganda uzima glavnu reč, narod je zbunjen, tako da se zaboravlja na Boga, a oslanja se na propagandu, na medije, na sredstva informisanja. A naša glavna stvar je: da bismo opstali ovde, mi moramo da čuvamo zavet, Svetosavski zavet, Lazarevski zavet, i da smo stalno koncentrisani na Boga. Bog je taj naš spasitelj, koji nas spasava. On će nas i sada spasiti; ako je dosad to činio, on će to i sada činiti, jer mi smo istorijski narod. Po čemu smo istorijski narod? Znači, sve pobede koje smo do sada odneli u toku naše istorije, teške, srpske, mi smo sa Božijom pomoći to ostvarili. I kada smo osnivali carstvo srpsko, koje je trajalo trista godina, i kada je bio boj na Kosovu, bili smo zajedno sa Bogom. Sad smo slavili stogodišnjicu proterivanja okupatora, Turaka, iz naše države. Mi ćemo se i dalje oslanjati na taj zavet, Svetosavski i Lazarevski zavet, i ne bojimo se ničega. Mi odnosimo pobedu, jer je Bog sa nama. A u Svetom pismu se kaže: ako je Gospod sa nama, ko će protiv nas“.
Oče Kirilo, čuli smo da ste svojevremeno imali posetu generala međunarodnih snaga na Kosovu, jednog francuskog i jednog nemačkog. Kako je to proteklo?
,,Kod mene su bili gotovo svi generali međunarodnih snaga. Jedan francuski general mi je rekao: „Mi smo prijatelji, mi smo smirili situaciju“. Ja sam njemu odgovorio: Gospodine generale, mi smo nekad bili u prijatelji, u 14. veku vaša princeza Jelena Anžujska je bila naša kraljica, udata za kralja Uroša, i ona nam je rodila dva Sveta kralja, kralja Dragutina i kralja Milutina, tad smo bili prijatelji. Pa i u Prvom svetskom ratu, dok smo bili zajedno na Krfu, i na Solunskom frontu, i tad smo bili prijatelji. Međutim, sada nismo više prijatelji; mi jesmo i dalje vaši prijatelji, ali vi ste naši neprijatelji, vi ste nas bombardovali i okupirali, i zato naši ljudi sada shvataju da vi niste naši prijatelji, a mi i dalje ostajemo vaši prijatelji i molimo se Bogu za vas“.
Kod Vas je bio i nemački general Drevs?
,,Meni su tada javili da u tri sata dolazi general Drevs. Ja nisam hteo da izađem pred njega, jer sam već prethodno nekoliko puta razgovarao sa njim. I kad je on došao u manastir, pitao je da li je otac Kirilo tu, oni su rekli da jeste, i on kaže: „Voleo bih da ga vidim“. I ja sam onda sišao kod njih, pa sam onda stupio u razgovor. Ja sam njemu govorio: „Gospodine generale, mi Srbi i Nemci ratujemo već sedamsto godina, od Fridriha Barbarose evo do sada, mi stalno ratujemo. Mi nikad nismo ratovali u Nemačkoj, uvek smo ratovali na teritoriji Srbije; vi ste nas uvek napadali, a mi smo posle vas isterivali. I kad je bio Hitler, on je izdao takvu naredbu da uništi Srbe, sto Srba da budu ubijeni za jednog Nemca…“
Kod vladike Artemija u Gračanicu došao je neki zapadni general da kaže: „Hoćete vi da radite za nas?“ Vladika je rekao: „Mi smo ovde živeli, i dalje ćemo živeti i umirati, ali da radimo za neprijatelje, to ne možemo, niti hoćemo… Mi čuvamo Svetosavski zavet, čuvamo Lazarevski zavet, i ostajemo ovde“. I posle toga je nastalo ono muke i nevolje što je bilo…“
nastavak na sledećoj strani