On je fakultetski obrazovan i autor više naučnih radova a napisao je i tri knjige, on je nosilac crnog pojasa 7. Dan i osvajač velikog broja medalja, on je gitarista, ronilac, kaskader, terapeut…On je srpski heroj ovog modernog doba a dolazi iz Leskovca. Ime mu je Vladimir Stevanović a poznatiji je kao SRPSKI LEDENI ČOVEK. Ovaj neustrašivi ali i plemeniti čovek kome zima, sneg i hladna voda ne mogu ništa, govorio je ekskluzivno za portal „Svi Srbi u Parizu“.
Da li možete da se predstavite našim čitaocima?
– Moje ime je Vladimir Stevanović. Ja sam otac i suprug, pre svega. Rođen u Leskovcu, diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, master arheolog, a radim u Narodnom muzeju u Leskovcu gde imam zvanje „viši kustos“. Autor sam i koautor većeg broja naučnih radova i monografija iz oblasti arheologije i muzeologije. Dobitnik sam najprestižnije muzeološke nagrade u Srbiji, nagrade Mihailo Valtrović. Takođe se bavim i pisanjem knjiga van muzeja, pa sam autor tri knjige do sada.
Osim toga, ja sam i nosilac crnog pojasa 7. Dan u japanskoj ratničkoj veštini Ninđucu. Predsednik sam Ninđucu kluba Buđinkan Leskovac. Osvajač sam više medalja u više borilačkih sportova. Prvak sam Srbije u borilačkom sportu Kudo (Japanski MMA) i dve godine osvajač prvih mesta zaredom na turnirima Tanto Kumite (borbe noževima). Osvajao medalje i u Grapplingu, praktičnom dalekometnom streljaštvu, dinamičkom streličarstvu a takmičio sam se i u maratonu, olimpijskom triatlonu, planinskim trkama i OCR trkama.
Takođe, ja sam i NLP Master Practitioner (Neurolingvističko programiranje), Reiki Majstor Učitelj (tradicionalna japanska energo medicina), terapeut japanske akupresure i kiropraktike, kaskader, sertifikovani ronilac, amaterski padobranac, bivši muzičar (gitarista i kantautor) itd.
Kako ste došli na ideju da se kupate hladnom vodom i da dobijete zvanje „Srpski ledeni čovek“
– Bio sam jako bolešljivo dete, imao sam česte upale respiratornih organa i to mi je pravilo dosta problema u životu. U jednom momentu sam rešio da uzmem stvar u svoje ruke i da proučim ljudsko telo malo bolje kako bih našao rešenje. Moje interesovanje za duhovne sisteme Istoka me je dovelo i do Joge i sistema disanja koji su mi poboljšali situaciju sa zdravljem, ali i do Porfirija Ivanova, ruskog ledenog čoveka, koji propagira sistem kupanja hladnom vodom.
Takođe, bio sam fasciniran tibetanskim budizmom koji u sebi sadrži Tumo praksu (metod unutrašnje vatre), odnosno meditacija koja podstiče proces termogeneze (zagrevanje ljudskog tela iznutra). Pored toga, u Ninđucu tradiciji postoji duhovni put koji se zove Šugendo, a koji se bazira na povratku čoveka prirodi i svim njenim elementima. Praktikanti Šugendoa borave u planini na planinskom vetru i vrhovima, meditiraju u pećinama, kupaju se u ledenoj vodi i snegu, meditiraju pod zaleđenim vodopadima, sve u cilju njihovog pomirenja sa majkom prirodom.
Kada sam 2011. godine u ledenom jezeru Grza, kod Paraćina, zajedno sa svojim prijateljem, testirao Tumo meditaciju, shvatio sam da mogu vežbom da dostignem stanje kada moje telo postaje adaptirano na ekstremnu hladnoću i da mogu dugo da boravim na minus temperaturama, bez negativnih posledica.
Narednih godina sam praktikovao ledene meditacije, u hladnoj vodi, na snegu, na planinskim vrhovima i to je spadalo pod kratkotrajan izlaganja hladnoći. Za vreme pandemije korone, 2021. godine, rešio sam da inspirišem ljude oko sebe i da pošaljem poruku da naše zdravlje možemo sami da ojačamo prirodno, te sam se, noseći na sebi samo šorc, popeo na najviši vrh planine Besna kobila. Uspon je trajao preko tri sata i to mi je bilo prvo dugotrajno izlaganje.
Narednih godina sam odradio ukupno jedanaest ledenih uspona, od kojih je najduži trajao čak pet i po časova. Redovno meditiram i u pećinama, kao i u zaleđenim rekama i vodopadima i sledim put Šugendoa. Smatram da savremeni čovek previše teži luksuzu i udobnosti te da njegovo automatsko uslovljavanje konzumerizmom i tehnologijom njega otuđuje od svoje prave prirode. Ljudska bića su, nalik životinjama oduvek živeli kao deo prirodne sredine i u skladu sa tim, naše telo i um su bili snažni i zdravi.
Kao što se ja adaptiram hladnim temperaturama tako što se izlažem hladnoći i moje telo jača na taj način, tako se savremeni čovek adaptira veštačkoj inteligenciji, računarskoj memoriji, višečasovnim sedenjem i virtuelnim iskustvima, što za rezultat ima otuđenje tela od stvarnih uslova prirode i atrofije prirodnih sposobnosti i zdravlja.
Da li vodite računa o svojoj bezbednosti dok praktikujete Ledenu veštinu?
– Naravno, bezbednost mi je na prvom mestu, s obzirom na to da imam porodicu o kojoj brinem i koja brine za mene. Moja supruga i moja deca su moja najveća podrška, takođe i moji roditelji. Ako bih bio nemaran, to bi značilo da sam izdao njihovo poverenje. Svaki poduhvat koji radim je prethodno promišljen a ja sam adekvatno pripremljen za njega. Ostavljam minimalno prostora za greške.
Recite nam nešto više o vašim knjigama. Napisali ste i knjigu o Ledenoj veštini?
– Tako je. Moja poslednja knjiga nosi naziv „Ledena veština“ i bavi se predstavljanjem svetskih ledenih tradicija i kultura koje u sebi sadrže izlaganje ekstremno niskim temperaturama kako bi ljudi širom sveta ojačali svoje zdravlje. Takođe sadrži poglavlja o mojim iskustvima, motivima i razlozima zbog čega sam počeo da praktikujem ledenu veštinu. Postoji posebno poglavlje namenjeno praktičnim tehnikama koje podstiču termogenezu kod praktikanta, kao što su meditacije, vežbe disanja i slično.
Moja druga knjiga je naučno fantastično ezoterični roman pod nazivom „Agarta – Nulta Arkana“. U pitanju je priča o čoveku pod imenom Nemo, koji iz nekih razloga napušta svoj svakodnevni život i upoznaje beskućnika-čarobnjaka pod nazivom Grigorije, koji ga upoznaje sa potpuno drugačijom stvarnošću. Nemo se podvrgava specifičnom čarobnjačkom treningu kako bi mogao da dođe do ljudi koji će ga povesti u Agartu, mitsko kraljevstvo u unutrašnjosti planete Zemlje iz legendi Tibeta, Mongolije, Kine i Indije.
Moja prva knjiga nosi naziv „Buđinkan Informator“ i u pitanju je knjiga o veštini Ninđucu. Delom je istoriografska, delom teorijsko kulturološka, dok se jednim delom dotiče i praktičnih tehnika i tema iz veštine Ninđucu.
Koju bi ste poruku poslali našim ljudima u Francuskoj i u inostranstvu?
– Zahvaljujem se na podršci našim ljudima koji žive u inostranstvu. Moja poruka se tiče svih. Ukoliko sledimo i poštujemo stare tradicije, moći ćemo da ojačamo sopstveno zdravlje i da unapredimo svoj kvalitet života. Zdrav i jak čovek može više i bolje da uživa u svom životu. Hladan tuš je svima nama dostupan, gde god da se nalazimo na planeti Zemlji. Isplati se koristiti ga svakodnevno, a isto važi i za prirodne lepote kao što su planine, jezera, mora i reke. Praktikovanje Ledene veštine omogućiće nam kvalitetan i ispunjen život.
intervju – „Svi Srbi u Parizu“
fotografije – privatna arhiva Vladimir Stevanović