„Onda red da se kupi vinjeta, tada mi neki naši kažu da sam mogao i preko interneta da je kupim. Razmišljali smo kojim putem da idemo i koji granični prelaz da uzmemo jer su nam prijatelji rekli da je nekada bolje uzeti sporedne prelaze gde su manje gužve. Supruga je moja bila protiv jer je bilo strah da se negde ne zagubimo u Mađarskoj. Krenuli smo na Horgoš.
Kad smo stigli, oko 8h ujutru, mislili smo da je neki zastoj na autoputu a ono je u stvari bila gužva ispred granice. Sunce, vrućina, a ja tada shvatim da mi je rezervoar na minimumu. Kaže mi neko iz kolone da posle granice imam benzinsku pumpu. Pitam se da li ću do nje stići a da mi se ne ugasi auto. Isključio sam auto, ugasio klimu i kako napreduje kolona tako ga ja guram po malo. Muka jedna za drugom stiže. Sreća pa smo imali vodu. Prođemo Mađare, oni laganini na kontroli pasoša. Kod nas je brže išlo. Ušli smo u Srbiju u 21h uveče. Bili smo iscrpljeni a ni u povratku nam nije bilo drugačije.
Prethodnog vikenda smo pošli nazad. Napunili auto i lepo odmorili pre puta. Ponovo nismo želeli da idemo na neke druge prelaze. Kažemo sebi da će na Horgošu biti manje gužve nego pri dolasku. A ono ponovo užas. Čak 11 sati smo čekali dok nismo ušli u Mađarsku. Već smo bili iscrpljeni a da praktično nismo ni pošli. Ipak najgore je bilo to što smo poneli tri kese paradajza iz naše bašte u Srbiji. Od vrućine i stajanja sve je omekšao. Žao nam je bilo da ga bacimo pa smo pojačali kese da ne procure.
https://ssup.fr/caricin-grad-specijaliteti-sa-rostilja-burek-pecenje/
Pratimo redovno vaš sajt i želeo sam da prenesem iskustvo našim ljudima kako oni ne bi napravili istu grešku kao i mi. Od sada ćemo sigurno tražiti neke alternativne prelaze i nastaviti odlazak autom jer nam je skupo putovanje avionom za celu porodicu“, završio je svoju priču M.P.