Pariz između dva doma: kako danas živi srpska dijaspora

Osećaj rastrzanosti je čest. S jedne strane, Pariz nudi obrazovanje, međunarodno iskustvo i šansu da se čovek izgradi. S druge, stalno se nameće pitanje: da li je dole život bolji? Da li je kvalitet života u Srbiji zapravo veći, da li su poslovi smisleniji, odnosi topliji? „Najviše me muči to poređenje, ali onda shvatim – ne znam kako bih bez porodice. Oni su ovde, i to menja sve.“

Vremenom se u Parizu stvara nova mreža poznanstava – prijatelji sa fakulteta, ljudi iz dijaspore, kolege. Istovremeno, kontakti u Srbiji polako blede. „Dole sam pomalo izgubila veze, i to boli. Ali znam da nisam jedina. Mnogo nas ovde deli isto osećanje.“

Upravo zato među mladima u dijaspori sve češće preovladava jedna misao: treba iskoristiti Pariz i prilike koje nudi najbolje što možeš. Grad, znanje, iskustvo – sve to ostaje s tobom. „U domovinu se može vratiti kad god. Život je nepredvidiv, i možda je najvažnije da sada budemo tamo gde možemo najviše da naučimo i rastemo.“

Ta dilema – ostati ili vratiti se – nema konačan odgovor. Ali dok traje, srpska dijaspora u Parizu nastavlja da živi između dva doma, sa koferima koji su možda raspakovani, ali nikada sasvim odloženi.