Bez razumevanja zajedničke strategije dugog trajanja, nije moguće razumeti novo zbivanje naroda kome je ishodište i kraj teško sagledata.
Vox populi – vox Dei – politička je sintagma mudrih Latina, protiv čega je u svojoj poslovičnoj bahatosti ustao poslednji nesmenljivi režim u posthladnoratovskoj Evropi. Od Žute Grede do sadašnjeg miroljubivog ustanka, suviše je dug period i za Afričke režime. Nije više od toga potrebno da oslabljena EU suočena sa sve većim gubitkom kredibiliteta, preispita svoju podršku dugogodišnjem kandidatu za pristup – na osnovu kojih pravnih i demokratskih standarda? Svakako ne onih iz ”Zakona o verskim slobodama”, čiji je već sam naslov kulminacija cinizma i izrugivanja sa proklamovanim vrednostima, u skladu s Orvelovim novogovorom – ”istina je laž – laž je istina”.Manja je neizvesnost u održivosti i primeni nakaznog zakona, oličenje staljinističkog voluntarizma, kao sastavljenog od priučenih pravnika, od koga je Venecijanska komisija licemerno oprala ruke i pored 16 strana ozbiljnih primedbi, na koje se crnogorsko zakonodavstvo ne osvrnu.
nastavak na sledećoj strani
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Express“, mesto gde se okupljaju ljudi sa
