Post kod pravoslavaca nije samo uzdržavanje od mrsne hrane već i od loših misli i dela. Pravoslavna vera je bila jedan od stubova čuvanja srpskog identiteta kroz istoriju a posebno je važna Srbima u dijaspori. U ponedeljak 27.februara počinje Vaskršnji post koji se zove i Veliki ili Časni post. Trajaće do subote 15.aprila i strožiji je od Božičnog posta.
Vaskršnji post je pokretan post u zavisnosti od datuma Vaskrsa. Kod pravoslavaca, najvažniji posni period u toku godine je Vaskršnji (Veliki) post. Glavna i osnovna svrha Vaskršnjeg posta je da sve nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To je ujedno i najstrožiji post Crkve i obavezan je za sve hrišćane. Tokom posta ne jede se mrsna životinjska hrana u šta ulaze mlečni proizvodi, jaja i naravno meso.
Prva tri dana posta (ponedeljak, utorak i sreda) kao i na Veliki petak i subotu običaj je da se uzdržava ne samo od mrsne već i od posne hrane i pića. Preko nedelje je post strogi „na vodi“ a subotom i nedeljom je na ulju kada je odzvoljeno i vino. Na dan Svete četrdesetorice mučenika posti se takođe na ulju, a riba se može jesti samo na praznike Blagovesti i Cveti (pada se 16.aprila ove godine). U slučaju da vam duhovna i(ili) fizička slabost organizma ili zdravstveno stanje ne dozvoljavaju, osim srede i petka, možete postiti „na ulje“ i ostalih dana ali samo sa posebnim blagoslovom duhovnika ili sveštenog lica.
nastavak na sledećoj strani
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Montreuil“, mesto gde se okupljaju ljudi sa