Ovih dana, kao i stalno u istoriji Srba i Srbije, nad našom zemljom i narodom se vrše ogromni pritisci. Čak dolaze direktne pretnje i ucene. Teraju Srbe da se odreknu svog srca da bi bolje živeli. Ali bez srca nema života. Kako onda? Kako se odreći onoga što je u biću svakog Srbina? Bez Kosova i Metohije, ni mi ne bi bili ono što jesmo. Mada možda oni što nas na to teraju, oni i ne žele da budemo ono što jesmo.
Srbija se drži čvrsto rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujednjenih nacija, gde su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. I jesu. Jer da nisu ne bi nam pravili pritiske da se Kosova odreknemo. Da je tako jednostavno oni bi nam ga do sada uzeli odavno a mi se ne bi pitali. Ali se ipak pitamo. E sada ti isti pokušavaju zaobilaznim putem da dođu do cilja. Srbija je jedina u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. I u tom grmu leži zec.
Srbija se udara bičem da po svaku cenu uvede sankcije Rusiji kako bi „se usaglasila sa politikom Evropske unije“ gde je inače kandidat za članstvo. Da uvede sankcije zemlji koja joj je pored Kine jedini garant Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Da okrenemo leđa zemlji koja je stavila veto na britanski predlog rezolucije po kojoj bi srpski narod bio proglašen genocidnim u 20.veku. Etiketa koja bi ostala za vek i vekova od naših zapadnih „prijatelja“. Eto to su samo dve stvari koje objašnjavaju šta Rusija znači za Srbiju. Dovoljno za sve one koji razmišljaju da li treba ili ne, uvesti sankcije Rusiji.
Ali ima i onih kojima Kosovo i Metohija nisu sveti. Dobro. Koji bi odmah uveli sankcije Rusiji (kada bi oni odlučivali) jer očekuju za uzvrat nešto od Zapada i Evropske unije. A evo šta bi bilo kad bi bilo. Šta (ne)bi Srbija dobila kada bi uvela sankcije Rusiji…
nastavak na sledećoj strani