Mnogi naši ljudi kada odu u inostranstvo trbuhom za kruhom postanu prave „pokondirane tikve“. Čuli smo svi od rođaka, prijatelja, bivših komšija one izjave: „Kako se beše kaže na našem“, „Ja, ja“ – umesto jednog običnog „da“ i slično. Dosta je onih koji posle samo par meseci mešaju srpski i jezik zemlje gde su došli, a pravdaju se da im je lakše ili da su zaboravili kako se neka reč kaže na srpskom.
Jedna objava na Reditu upravo govori o našim gastarbajterima iz Nemačke, a autor ovog teksta ima slično iskustvo: „Upravo je taj stav „ja otišla u Nemačku, ti živiš kao jadnik u Srbiji“ meni pokvario odnos sa rođenom sestrom. Jer, kako biste vi reagovali na izjave tipa: „Ja nosim isključivo markiranu garderobu sada – od sportske Adidas, od elegantnije Tomi Hilfiger“, „Ja jedem sada isključivo lignje i pileće šnicle (a praziluk joj još viri…)“. A da, tu su i nova kola koja su morala da se provozaju po rodnom selu da misle ljudi da je tamo postala Angela Merkel, a ne da je do juče konobarisala po najgorim srpsko – hrvatskim kafanama“, piše Kurir.
Ne znam da li smo samo mi tako kao narod „prokleti“, pa se brzo i bezrazložno uzdignemo kada odemo „preko“, iako tamo radimo poslove koji bi nam u Srbiji bili „ispod časti“ (opet bezrazložno jer poštenog posla niko ne treba da se stidi), ili je tako i sa drugima koji napuste rodnu grudu. Evo, ne znam.
Ali, avaj, pusta želja i pusta odiseja. Vazda će tamo živeti kao podstanari, a ovde će na kapijama nicati lavovi. A evo šta kaže jedan moj sapatnik koji ima identičan problem sa svojim rođenim brato, iseljenikom u tu istu Nemačku.
Ova informacija sigurno nije prijatna ali u najtežim trenucima može biti veoma korisna. „Milenkovic and co“ već skoro 30 godina
