Poznat identitet napadača koji je prestravio Francusku: Rođen u Bosni i Hercegovini, pretresom nađene tri kartice i tablet

Epilog drame u crkvi Svetog Remija u francuskom gradu Forbahu dobio je zvanični sudski nastavak koji potrage i sumnje iz prethodnih dana stavlja u potpuno novo svetlo. Prekršajni sud u Saregeminu osudio je tridesetpetogodišnjeg muškarca na šest meseci zatvora uslovno, ali bez ijedne tačke optužnice za terorizam ili veličanje terorizma — iako je u verski objekat upao sa nožem u džepu i uzvikivao ekstremističke parole.

Identitet potvrdio sumnje: Rođen u Bosni i Hercegovini

Sudski postupak je zvanično potvrdio ključni detalj o poreklu osumnjičenog: reč je o nezaposlenom muškarcu rođenom u Bosni i Hercegovini.

Iako je prvobitni postupak pokrenut pod sumnjom za veličanje terorizma, tužilaštvo je na kraju odustalo od te kvalifikacije jer, prema rečima tužiteljke Katrin Braitling, „nije pronađen nijedan jasna znak radikalizacije”. Osuđen je isključivo za neovlašćeno nošenje oružja (preklopni nož) i posedovanje manje količine kanabisa. Sud mu je izrekao trogodišnju zabranu prilaska crkvi Svetog Remija i petogodišnju zabranu nošenja oružja.

Proces je otkrio i bizarna objašnjenja optuženog: pred sudijom je tvrdio da je u crkvu ušao „da se ispovedi”, a da je nož navodno „našao ispred ulaza i mašinski ga stavio u džep”. Njegova odbrana je naglasila da je reč o osobi u teškoj depresiji nakon razvoda, koja živi sa majkom.

Simbolika otpora i reakcija francuske javnosti

Predstavljanje ovog slučaja kao pukog „psihičkog sloma” pojedinca bez terorističke pozadine izazvalo je oštre reakcije i nevericu među meštanima, ali i širom francuske javnosti. Pitanje koje javnost postavlja ostaje i dalje bez odgovora: kako se upad u crkvu sa nožem uz povike «Allah akbar» i traženje sveštenika olako svodi na uslovnu kaznu za nošenje noža?

Ovaj događaj direktno oslikava razloge zbog kojih značajan deo francuske javnosti poslednjih dana otvoreno izražava solidarnost i podršku srpskom narodu. U kontekstu nedavne smrti generala Ratka Mladića, francuski konzervativni i desničarski krugovi sve glasnije posmatraju istorijska dešavanja na Balkanu kao rani primer suočavanja sa islamskim ekstremizmom – istim onim sa kojim se današnja zapadna Evropa svakodnevno bori na sopstvenim ulicama i u svojim crkvama.

Sada, kada je potvrđeno da je reč o bošnjačkom poreklu osumnjičenog, u Francuskoj se sve češće povlače paralele sa dešavanjima iz devedesetih godina. U očima mnogih Francuza koji se osećaju nezaštićeno u sopstvenim gradovima, general Mladić nije samo istorijska figura sa Balkana, već simbol rane borbe i otpora islamizmu – fenomenu koji danas potresa same temelje francuskog društva i njegove bezbednosti.