Biciklizam je za mnoge uživanje, a za neke istinska strast. Okrećući biciklističke pedale vozač je u prilici da uživa u živopisnim predelima koji se nalaze na njegovom putu do mesta gde je naumio da ide. Pored toga, vožnja biciklom donosi i neke određene fizičke aktivnosti koje idu na dobrobit zdravlja samog bicikliste. Dvojica drugara i prijatelja, Oliver Pešić iz vlasotinačkog sela Donji Prisjan i Dalibor Tomić Cile iz Sarajevskog Kiseljaka, osmelila se da svojim biciklima krenu od mesta Ulma u Nemačkoj, gde godinama rade kao gastrabajteri, do porodičnog doma Olivera Pešića u gradu na reci Vlasini. Vozili su čak 13 dana i prevalili 1.800 kilometara do krajnjog cilja. Naše kolege iz Jugpress-a su intervjuisale ove sjajne ljude a mi vam ovaj intervju prenosimo u celosti.
Sa Ciletom sam veliki drugar i prijatelj, a uz to obojica smo strastveni ljubitelji vožnje na biciklu. U slobodnom vremenu koje imamo posle rada relaksiramo se u vožnji biciklom u mestu gde živimo koje je u neposrednoj blizini Štutgarta – kaže Oliver Pešić dok sedi sa našim kolegama iz Jugpress-a u poznatom nekadašnjem vlasotinačkom restoranu „Bašta” na obali reke Vlasine.
JUGpress: Koliko dugo živite u Nemačkoj i na kojim poslovima radite?
O. Pešić – Ja sam tamo rođen, tamo radim i živim, a vrlo često dolazim u Srbiju, odnosno u Vlasotince, gde imam svoju kuću. Inače, obojica smo zdravstveni radnici i tamo smo, obojica, upošljeni u njihovim zdravstvenim ustanovama. U Nemačkoj nas dvojicu je spojila ljubav prema biciklizmu i sada smo praktično nerazdvojeni drugari i prijatelji.
MD PRO ASSURANCE – osiguranje po vašoj meri
JUGpress: Da li je ovo vaš prvi dolazak biciklima u Vlasotince?
O. Pešić: – Da. prvi put, ali verujem ne i poslednji put.
JUGpress: Kako je bilo na putu koji je trajao bez malo dve nedelje i čak 1.800 kilometara?
O. Pešić: – Pa bilo je jako interesantno i lepo. Naporno i vruće, jer su tokom celog puta bile velike vrućine. Ali sve smo izdržali, a tako nešto smo bili i očekivali. Obično smo spavali tamo gde procenimo da je najbolje i tu bude noćnog predaha.
JUGpress: Koju dužinu u kilometrima ste prelazili, prosečno, u toku jednog dana?
O. Pešić: – U proseku oko 170 kilometara, možda nekad nešto više ili manje.
JUGpress: Koja je bila iz maršuta vašeg puta?
O. Pešić: – Kretali smo se dolinom Dunava, tačnije od Ulma pa sve dole do Smedereva, a potom dolinom Morave do Vlasotinca.
nastavak na sledećoj strani