Naravno uz izgovor demokratije i poštovanju prava počelo je rušenje režima i zemalja. Prvi su na svojoj koži to osetili narodi iz tadašnje Jugoslavije početkom devedesetih. Uprkos razlikama, jasno je da su mogli mirnije da reše sve te razlike da nije bilo „mirotvoraca“. Ti „mirotvorci“ su opet oni isti koji se pominju u Prvom i Drugom svetskom ratu, kolonijalizmu, Nato-u. A kada se „mirotvorci“ umešaju da reše neki problem, tu ima mnogo krvi, mnogo nesreće i uništenja dečijih snova. I ono što je najgore, što su učestvovali u stvaranju mržnje na Balkanu od koje ćemo se teško ikada otarasiti.
A onda zbog „demokratije“ i opasnog Sadama Huseina koji je okrivljen da poseduje nešto što se ispostavilo da ne poseduje, bombardovan je Irak. Ko je bombardovao Irak? Opet oni isti koji se u sve mešaju kao vegeta. I opet dok se neka deca bezbrižno igraju, nekoj deci su uništeni dečiji snovi. A onda i ta 1999.godina u kojoj su Srbima nož u leđa zabili i oni koji su bili najveći saveznici u dva svetska rata.
78 dana bombardovanja, sirene za vazdušnu opasnost, ubijanja dece, uništavanje bombama sa osiromašenim uranijumom od kojih će posledice imati pokolenja…i opet u glavnoj ulozi oni o kojima smo do sada pričali. Oni kojima nije ništa sveto i kojima je u genima pokoravanje drugih. Ali tada isti njihovi mediji nisu srpske žrtve gledali kao „jadne“ i nisu prihvatali srpske izbeglice već su govorili da su one kolateralna šteta. I opet uništeni dečiji snovi.
nastavak na sledećoj strani