Danas se u Briselu sastaju vodeći zvaničnici zemalja Nato-a, G7 i Evropske unije. Glavna tema je Rusija i kako izvršiti još veći pritisak i odreći se ruskog gasa. Takođe govoriće se o pripremi za eventualni ruski nuklearni napad. A ono što je veoma važno to je raspored Nato vojnika u blizini ruskih granica.
„(Ukrajinski) predsednik Zelenski će se obratiti liderima Alijanse i oni će razmotriti njihovu podršku da pomognu Ukrajini da ostvari svoje pravo na samoodbranu“, rekao je Jens Stoltenberg. NATO će takođe razgovarati o potrebi da „resetuje svoju odbranu na svom istočnom krilu“, dodao je on. Četiri nove borbene grupe biće stvorene u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Slovačkoj i pojačaće četiri već formirane u Poljskoj i tri baltičke zemlje. Više od 100.000 američkih vojnika trenutno je prisutno u Evropi, a više od 40.000 vojnika je pod direktnom komandom NATO-a u istočnom delu Alijanse.
Razgovori će se fokusirati na održivost ovih snaga i povećanje vojnih izdataka od strane saveznika. Odluke se očekuju krajem juna na samitu NATO-a u Madridu. Vanredni samit u četvrtak trajaće tri sata. Uslediće samit G7 u sedištu Alijanse uz direktno učešće japanskog premijera Fumija Kišide, koji je došao u Brisel specijalno za ovaj sastanak. Američki predsednik Džo Bajden će se potom sastati sa šefovima država i vlada EU okupljenih na dvodnevnom samitu krajem popodneva.
Rat koji je pokrenula Rusija protiv Ukrajine biće u središtu tri samita, uz koordinaciju sankcija kako bi se Kremlj primorao da prekine neprijateljstva i pritisak koji će se izvršiti na određene zemlje, posebno Kinu i Indiju, kako bi se sprečilo da pomognu Rusiji u zaobilaženju kaznenih mera Zapada. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski trebalo bi da govori putem video konferencije tokom tri samita. „Očekujemo mere sa smislom. Od NATO-a, EU i G7“, objavio je ukrajinski predsednik u video poruci u sredu uveče. „Na ova tri samita videćemo ko je prijatelj, ko partner, a ko nas je izdao za novac“, dodao je on.
Zapadnjaci će razgovarati o tome šta mogu da urade da ojačaju svoju vojnu, finansijsku i humanitarnu podršku i šta odbijaju da urade. „Neće biti NATO trupa na zemlji u Ukrajini, niti aviona na nebu“, potvrdio je Jens Stoltenberg. „Zona zabrane letova mora da se primeni, a to bi zahtevalo napad na protivvazdušnu odbranu i obaranje ruskih aviona. To bi izazvalo rat između NATO-a i Rusije“, objasnio je on. Jens Stoltenbergu je određeno produženje mandata na čelu NATO-a na godinu dana.
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe
