Simboli Evropske unije, vladavina prava, individualne i kolektivne slobode, se u praksi poslednjih godina sve manje poštuju. Naročito kada je reč o autoritativnoj briselskoj administraciji. Ipak ovaj sve suroviji način odlučivanja i upravljanja Evropskom unijom može da joj se vrati kao bumerang. Poslednji događaji idu u prilog tome.
Ursula fon der Lajen i visoka briselska administracija, uz podršku Nemačke i Francuske (zemlje koje se uglavnom za sve pitaju u Evropskoj uniji) trenutno su bog i batina za sve zemlje Evropske unije. Na zapadu Evrope u poslednje dve decenije narušava se osećaj za veru a kao dokaz su sve praznije crkve a verski praznici se pretvaraju u obične događaje. Pored vere, tradicionalna porodica je ta koja trpi velike udare, pa se tako dolazi do situacije da deca nemaju više mamu i tatu nego roditelje pod rednim brojevima. Treba tu pomenuti i samostalno odlučivanje dece kojeg su pola bez obzira kako ih je priroda odredila.
Ono što je veoma interesantno svih ovih godina je činjenica da svako demokratsko protivljenje „pravilima“ koje Brisel nameće i donosi, donosi ucene, pretnje i kazne. Koliko toliko da se same zemlje protive i koprcaju, na kraju je administracija Evropske unije izlazila kao pobednik. Ipak ne ide baš sve glatko i ne dešava se sve baš kako sadašnji vrh Evropske unije to želi.
Podsetimo da je sve krenulo za vreme migrantske krize, kada je Mađarska postavila ogradu i na taj način sprečavala migrante da ulaze u istu. Viktor Orban je preko noći od saveznika postao nacionalista i protivnik „evropskih vrednosti“. A koje su to „evropske vrednosti“? Zatim je kao otpor Briselu formirana Višegradska grupa koja obuhvata Mađarsku, Češku, Slovačku i Poljsku. Sve ove zemlje su odbijale da prime migrante kao odluku Evropske unije o njihovoj preraspodeli. Slovačka je zemlja koja nema džamije a i uveliko je protiv toga videvši i propast multikulturalizma u zapadnoj Evropi.
nastavak na sledećoj strani