Roditelj 1 i 2, se u ovim zemljama smatra kao udar na tradicinalnu porodicu i rasparčavanje nacija. Stvaranje potrošačkog društva gde jedinke ne bi imale snagu za sve promene koje se nameću. Strah je utoliko veći posle nametanja veoma oštrih sanitarnih mera tokom Korona krize među kojima je veliki broj bio nelogičan, a da ne govorimo o uskraćivanjima sloboda za neposlušne, ups, pardon, za nevakcinisane.
Zbog svega ovoga i veoma jake autoritativne briselske politike, kao i kažnjavanja neposlušnih počelo je ponovno buđenje nacionalne svesti kod evropskih naroda. Istočni narodi Evropske unije imaju možda veči nacionalni naboj i nacionalnu svest pa se tu ništa tektonski nije promenilo. Međutim Viktor Orban i poljski premijer Mateusz Morawiecki dobijaju poslednjih godina sve jaču podršku iz zapadnih zemalja Evropske unije.
Tako je desnica predvođena Marine Le Pen ostvarila istorijski rezultat na parlamentarnim izborima ove godine, a sama Marine Le Pen za oko 6% glasova u drugom krugu nije uspela da postane predsednik Francuske. Ipak i ovo je istorijski uspeh stranke koja se zalaže za Evropsku uniju zasnovanu na hrišćanskoj veri i tradiciji gde se najpre brane nacionalni interesi svake članice ponaosob. Pored Francuske, ove godine je u Švedskoj na vlast došla stranka sličnih ideoloških ubeđenja, a sve veći rast beleži stranka desnice Vox u Španiji.
Ipak najveći šok i potres u briselskim krugovima su poslednji izbori u Italiji. Pre izbora je Ursula fon der Lajen zapretila biračima da paze kako glasaju. Demokratski nema šta. Ali to ništa nije vredelo. Đorđa Meloni je najverovatnije buduća premijerka a njena kampanja se zasnivala na suprotnim „vrednostima“ koje Brisel forsira. Tako se pamte njene reči prkosa Evropskoj uniji kada je branila porodicu govoreći da je ona neprijatelj svima onima koji bi hteli da budemo brojevi, robovi i savršeni potrošači.
nastavak na sledećoj strani
Ako želite da na jednom mestu kupite kvalitetan građevinski materijal i sitne alate po najpovoljnijim cenama a onda i to
