„SAD SPREČAVA ZELENSKOG DA RAZMIŠLJA, NE UPADAJTE U ZAMKU PREDSEDNIČE PUTINE“

Čuveni francuski pisac poljsko-jevrejskog porekla Marek Halter, koji Vladimira Putina poznaje trideset godina, poslao mu je 18. maja dugačko pismo u formi molbe, čiju je kopiju dao francuskom portalu „Les Echos”. Mi vam ga prenosimo u celosti.

gospodine predsedniče,

Vladimir Vladimirovič,

Poznajemo se više od trideset godina. Naš prvi sastanak datira od otvaranja Francuskog univerzitetskog koledža u Sankt Peterburgu 1992. Ovaj drugi francuski univerzitet u postkomunističkoj Rusiji, čija ideja potiče od dobitnika Nobelove nagrade za mir Andreja Saharova, nasledio je moskovski, otvoren godinu dana ranije. I to je od mene naručio Anatoli Sobčak, gradonačelnik „Carskog grada“, čiji ste vi bili zamenik, preko njegovog kolege Žaka Širaka.

Tog dana se verovatno sećate jer nije trivijalno, pričali smo o vašem odnosu sa Jevrejima. Jer kada su mene, kao takvog, nacisti osudili da postanem mali sapun, Rusi su mi spasili život. Što svakako objašnjava moju privrženost vašoj zemlji. Razgovarali smo i o mojoj ljubavi prema ruskoj književnosti i njenim likovima koji su nesumnjivo obeležili ove moje knjige: Nataša, knez Bolkonski, braća Karamazovi, ujka Vanja…

Rekli ste mi da ste „ruski Džejms Bond“
Sa svoje strane, rekli ste mi, ne bez izvesnog ponosa, da ste „ruski Džejms Bond“ već šest godina. Ovo poverenje me je nasmejalo, mene koji sam se godinama nalazio na crnoj listi KGB-a jer sam se borio protiv gulaga i učestvovao u oslobađanju ruskih disidenata! Nije li naša podrška avganistanskim borcima otpora u borbi protiv sovjetske okupacije donela nama, mom prijatelju Bernaru-Anriju Leviju i meni, zabranu ruske teritorije? Morao sam da čekam perestrojku da ponovo otkrijem zvuke jezika i melodije mog detinjstva.

Tada ste postali predsednik Ruske Federacije. Videli smo se posle nekoliko puta: objavljivao sam intervjue sa vama, kako u Francuskoj, tako i u inostranstvu.

nastavak na sledećoj strani