U stvari, iako je sa svojim ultra brzim vozovima TGV, Francuska preuzela vođstvo u odnosu na Nemačku sa mrežom koja joj omogućava da se veoma brzo kreće iz jednog velikog grada u drugi, ipak za gradskim i regionalnim javnim prevozom zaostaje.
Da bismo se u to uverili, dovoljno je uporediti broj kilometara pređenih železnica: 40.826 kilometara u Nemačkoj naspram 27.483 kilometara u Francuskoj. Ako uzmemo u obzir razliku u površini, to znači da Nemci imaju koristi od dvostruko veće železničke mreže od Francuza.
Druga prepreka: da se svi slože. U Francuskoj svaki region upravlja i finansira svoju železničku mrežu bez ikakve stvarne koordinacije sa svojim komšijama. Pravila tarifa se razlikuju od regiona do regiona. Što se tiče mreže gradskog metroa, tramvaja ili autobusa, njima upravljaju konurbacije (region koji je nastao spajanjem više gradskih oblasti da bi formirao neprekidno – urbanu i industrijski – razvijenu oblast).
https://ssup.fr/prevoz-pokojnika-i-pogrebne-usluge-milenkovic-co/
Konačno, postoji i francuski princip da poslodavci plaćaju većinu troškova lokalnog javnog prevoza. To samo po sebi nije aberantno jer su oni prvi koji imaju koristi od toga, jer njihovi zaposleni mogu lakše da pristupe svom radnom mestu. Ali to komplikuje finansijsku jednačinu.
natavak na sledećoj strani
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Express“, mesto gde se okupljaju ljudi sa
