Skriveni sastojak iz hrane i paste za zube koji tiho napada srce

Xylitol, zaslađivač koji se masovno koristi u žvakama, pasti za zube, jogurtima, džemovima, sladoledima i brojnim „bez šećera“ proizvodima, našao se u centru pažnje nakon velike međunarodne studije koja ukazuje na povećan rizik od srčanog udara, moždanog udara i smrtnosti. Ovaj alkohol šećera, dugo smatran bezbednom alternativom šećeru, sada se dovodi u vezu sa ozbiljnim kardiovaskularnim događajima.

Šta je xylitol i zašto je toliko rasprostranjen

Xylitol je prirodni alkohol šećera koji se u malim količinama nalazi u voću i povrću. Industrijski se proizvodi i dodaje hrani, pićima i proizvodima za oralnu higijenu. U komercijalnim proizvodima može biti prisutan u koncentracijama i do 1.000 puta većim od onih koje se prirodno javljaju u namirnicama.

Ključne reči: xylitol, zaslađivači, veštački zaslađivači, rizik od srčanog udara, rizik od moždanog udara, kardiovaskularne bolesti, zdravlje srca, žvake bez šećera, pasta za zube, alkohol šećera.

Najveća studija do sada: 17.710 ispitanika i alarmantni rezultati

U studiji sprovedenoj na 17.710 ljudi, istraživači su uporedili osobe sa najvišim i najnižim nivoima xylitola u krvi. Rezultati su bili izuzetno zabrinjavajući:

• osobe sa najvišim nivoima xylitola imale su 57% veći rizik od srčanog udara, moždanog udara ili smrti u narednih šest godina
• povećani rizik je bio konstantan bez obzira na godine, pol, BMI, dijabetes, hipertenziju ili nivoe masnoća u krvi
• što je veća koncentracija xylitola u krvi, veći je rizik od kardiovaskularnih događaja

Ovi rezultati predstavljeni su na godišnjem kongresu Evropskog udruženja kardiologa (ESC) u Minhenu, najvažnijem svetskom naučnom skupu posvećenom zdravlju srca.

Kako xylitol utiče na organizam: potencijalni mehanizam rizika

Prethodne studije već su ukazivale na problem: xylitol može pojačati aktivnost trombocita, odnosno povećati sklonost krvi ka stvaranju ugrušaka. Kada se ovo poveže sa novim podacima o povećanom riziku od srčanog i moždanog udara, zabrinutost raste.

Dr Marco Witkowski iz Univerzitetske bolnice Charité u Berlinu ističe da:

„Znamo iznenađujuće malo o dugoročnim efektima xylitola, uprkos njegovoj sve većoj upotrebi.“

Da li je xylitol zaista opasan? Nauka još nema konačan odgovor

Važno je naglasiti: studija je posmatračka, što znači da pokazuje povezanost, ali ne dokazuje direktnu uzročnost.

Stručnjaci upozoravaju:

• potrebne su dodatne, kontrolisane studije
• rezultati ne znače da treba povećati unos šećera
• potrošači često misle da su zaslađivači „zdravija opcija“, pa ih konzumiraju više nego što misle

Ovo je posebno važno jer se xylitol nalazi u velikom broju proizvoda koje svakodnevno koristimo.

Xylitol i drugi zaslađivači: šira slika rizika

Ovo nije prvi put da se veštački zaslađivači dovode u vezu sa zdravstvenim rizicima. Aspartam je 2023. godine klasifikovan kao „moguće kancerogen“ od strane Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC).

Sve više studija ukazuje da:

• veštački zaslađivači mogu uticati na metabolizam
• mogu promeniti mikrobiom creva
• mogu uticati na krvne sudove i zgrušavanje krvi
• mogu povećati rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti

Šta potrošači treba da znaju

Stručnjaci savetuju:

• smanjiti unos ultra-prerađene hrane
• izbegavati prekomernu upotrebu zaslađivača
• birati prirodne izvore slatkoće (voće, med u umerenim količinama)
• čitati deklaracije – xylitol se često krije pod nazivom E967

Ovo je posebno važno jer se xylitol nalazi u proizvodima koje ljudi smatraju „bezbednim“, poput žvaka, bombona bez šećera, pasti za zube i dijetetskih proizvoda.

Zaključak: vreme je za oprez i nova istraživanja

Iako xylitol nije zvanično proglašen opasnim, nova studija otvara ozbiljna pitanja o njegovoj dugoročnoj bezbednosti. Sve veći broj naučnih radova ukazuje da veštački zaslađivači nisu bezazleni i da mogu imati značajan uticaj na zdravlje srca.

Zbog toga stručnjaci preporučuju:

• umerenost,
• oprez,
• manje prerađene hrane,
• više prirodnih namirnica.