Da mu pevanje “ide od ruke”, smatra i njegova majka, pokušao je da svira klavir, ali ga kaže, “nije držalo mesto”. Osvojio je i nagradu na opštinskom takmičenju iz recitovanja, pevao je u predstavama, a poslednji put nagrađen je na muzičkom takmičenju “Triolica”, ponovo prvim mestom.
„Dobar je i govornik, zna sa ljudima, voli da priča. Kući se šalimo, ako ne bude pevač – biće političar. Može da bude i inspektor, voli da istražuje, a jako dobro zna da opiše karakter osobe sa kojom je pričao, čak i da je tačno fizički opiše“, kaže Jovana Mladenović.
Da roditelji treba da podrže svoje dete i ne sklanjaju ga po strani, smatra Jovana, zato ona svog sina vodi i na časove plivanja, a nedavno je s njim istrčala 2,5 kilometara na trci za osobe za invaliditetom na tradicionalnom Beogradskom maratonu.
„Učestvujemo u raznim aktivnostima, ne želimo da budemo po strani. Jakov je svestan da ne vidi, ali nije nesrećan. Kao i sve osobe sa invaliditetom, on voli društvo, zato smo mi tu da ga podržimo, da ga guramo napred, da ga postičemo i da se zajedno borimo“, priča Jovana Mladenović.
Kao majka deteta sa invaliditetom, roditeljima koji “biju sličnu bitku” poručuje da ne odustaju jer je svaka prepreka tu da ih ojača, da treba da se osmele, da stanu iza svog deteta i pokažu drugima da su sva deca jednaka.
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Express“, mesto gde se okupljaju ljudi sa
