SNAŽNA PORUKA PODRŠKE SRBIJI: evo šta Olaf Šolc želi sa Srbijom

Nemački kancelar Olaf Šolc želi da integriše balkanske zemlje u Evropsku uniju i želi da ukine pravo veta koje blokira donošenje odluka unutar EU. Ovo je velki obrt znajući da se do sada predviđalo da Srbija neće u Evropsku uniju pre 2035.godine.

Evropska unija će ubuduće ubrajati među svoje članice Ukrajinu, Gruziju, Srbiju, Albaniju, Moldaviju i Jermeniju. U svakom slučaju, ovo je ono što je nemački kancelar Olaf Šolc govorio na tu temu ovog ponedeljka, 29. avgusta u Pragu. Dve glavne „najave“ obišle su Evropu: proširenje i kraj prava veta, piše L’Independant.

Olaf Šolc se zalaže za balkansku integraciju
Nemački kancelar je „preduzeo“ da podrži proširenje Evropske unije na nekoliko balkanskih zemalja kao i Ukrajine, Moldavije i Gruzije. On ima ideju o EU koja se sastoji od „30 ili 36 članica“. „Činjenica da EU nastavlja da se širi na istok je prednost za sve nas“, rekao je Olaf Šolc tokom govora o budućnosti Evrope održanog u Pragu. U slučaju ove buduće konfiguracije, operativna pravila će nužno morati da evoluiraju, kaže kancelar.

https://ssup.fr/zdrav-zivot-budite-deo-nas/

Većina nego jednoglasnost
„U ovoj proširenoj Uniji, razlike između država članica će se povećati u pogledu političkih interesa, ekonomske moći ili društvenih sistema“, objašnjava Olaf Šolc. On nastavlja ilustrujući svoje reči: „Ukrajina nije Luksemburg. A Portugal ne gleda na izazove sveta na isti način kao Severna Makedonija”.

Da bi se to popravilo, nemački kancelar predlaže da se postepeno ukine pravo veta, koje, prema njegovim rečima, blokira donošenje odluka unutar Evropske unije. Umesto toga, trebalo bi da „postepeno pređemo na većinsko odlučivanje u zajedničkoj spoljnoj politici, ali i u drugim oblastima, kao što je fiskalna politika”.

„Tamo gde je danas potrebno jednoglasnost, rizik da će jedna država sprečiti sve ostale da napreduju sa svojim vetom raste sa svakom novom državom članicom“, podvlači nemački kancelar.

Uprkos svim svojim predlozima, Olaf Šolc ostaje privržen pravilima koja su uspostavljena za EU ​​kao što je princip jednog evropskog komesara po zemlji. Konačno, kancelar je još jednom pokazao podršku predlogu Emanuela Makrona za „Evropsku političku zajednicu“.