Srbi pravoslavci sutra slave Badnji dan i Badnje veče. Badnji dan se praznuje 25.januara po julijanskom kalendaru ili 6.januara po gregorijanskom kalendaru. Naziv „Badnji“ je potekao iz naziva Badnjak koji se seče i pali na Badnji dan. Badnji dan je poslednji dan posta dugog četrdeset dana. Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.
Mnogo je običaja vezano za ovaj dan. Običaji su vekovima evaluirali a danas se razlikuju u ruralnim i urbanim sredinama. Ranije su Srbi već u ranu zoru odlazili u šumu po Badnjak pošto su prvo pucali iz pušaka. Pucanje puške je označavalo polazak po Badnjak. Ovaj običaj se skoro uopšte više ne praktikuje tamo gde žive Srbi, sem u SAD-u gde je upotreba oružja dozvoljena.
Po Badnjak idu muškarci koji ga i seku. Domaćin odlazi u šumu sa muškim članovima porodice i traži dobro hrastovo drvo. U istočnoj i južnoj Srbiji, seče se cerovo drvo. Pre nego da se iseče Badnjak, kaže se „dobro jutro“ ili „dobar dan“ i pomoli se za zdravlje i sreću porodici. Drvo se pospe žitom i ne bi trebalo da se dodiruje golim rukama. Zato se po običaju, stavljaju rukavice.
Badnjak se seče tako da pi pao na istok. Najbolje je da se Badnjak iseče jednim udarcem a ne više od tri. U slučaju da se i posle trećeg udarca ne uspe, koriste se ruke kako bi se on uvio i tako odvojio. Uvek se sačuva prvi iver koji po verovanju donosi dobro porodici.
nastavak na sledećoj strani