Zatim se vraća kući gde se Badnjak pre mraak, unosi zajedno sa slamom u kuću. Domaćica, koja je već pripremila bogatu posnu trpezu, odgovara na kucanje domaćina i obraća mu se sa „Dobro veče Badnjače“. Domaćin prelazi prag desnom nogom i pozdravlja sve rečima „Srećno vam Badnje veče“ na šta mu ostali odgovaraju.
Običaj nalaže da domaćin ulazi u sve delove doma dok kvoca kao kvočka „kvak, kvak“. Za to vreme deca idu za njim i govore, „piju, piju“. Pošto se Badnjak unese, unosi se slama koja se raznosi po podu. Badnjak se zatim pali tako što se ljubi, maže medom i zatim stavlja na ognjište.
Posle paljenja Badnjaka, pali se sveća i pristupa se večeri. Večera treba da protekne u miru i bez glasnog pričanja. Na jugu i istoku Srbije se za Badnje veče mesi česnica u koju se stavlja metalni novčić. Ona se pre večere lomi i svako od ukućana uzima svoj deo. Onaj ko izvuče novčić, čuva ga godinu dana za sreću.
Običaj je da svi oni koji su se tokom godine zavadili, na Badnji dan treba da se pomire. Ove običaje, zbog današnjeg načina života, veoma je teško ispoštovati, naročito u urbanim sredinama. Srbi u Francuskoj, za Badnji dan i veče odlaze u najbližu srpsku pravoslavnu crkvu gde uzimaju Badnjak, slamu i pale sveće. Srbi iz Pariza i okoline okupljaju se za Badnje veče ispred Crkve Sveti Sava u Parizu(18. arondisman). Gradske vlasti specijalno za tu priliku zatvore ulicu u kojoj se crkva nalazi. A svi prisutni mogu da popiju grejanu rakiju ili kuvano vino koje se može kupiti za tu priliku.
nastavak na sledećoj strani
FIT’OPTIC u saradnji sa sajtom „Svi Srbi u Parizu“ samo za vas daje poseban popust naočara za vid (ramovi i
