Srpski tim je jadan od najopremljenijih, poseduju termovizijske i teleskopske kamere, vibrafone, što im olakšava detektovanje zvukova ispod ruševina.
„Ono što je bitno je da se krećemo uvek u parovima kako bismo mogli da vodimo računa jedni o drugima da u slučaju da neko od kolega ulazi unutra pre samog ulaska se izvrši procena i imamo nekoga ko vrši izviđanja ako dođe do novih potresa da signalizira kolegama koji su unutra da izađu“, kaže Milan Sinđić iz spasilačkog tima Srbije.
Njihov kolega Nikola Maksimović ispričao je da je pritisak veliki i da su oko njih ljudi koji čekaju informaciju o svojim porodicama. „Mi imamo informacije koliko se osoba još nalazi zarobljeno u objektu koji se nalazi iza nas. Ipak, radi se o vrlo kompleksnim sistemima za pretragu i spasavanje“, ukazuje Maksimović.
Na licima građana strah, strepnja i neizvesnost. „Veoma je teško biti ovde, ispod ruševine se nalazi sedam mojih rođaka. Ja sam i vođa izviđačkog tima ovde iz Adane i nisam mogao da idem u Hataji kako bih ovde organizovao volontere“, ispričao je Ramadan iz Adana.
nastavak na sledećoj strani