Ona je dodala da bi, ukoliko je monah imao konstruktivne kritike, to trebalo da uradi na drugačiji način.
„Umesto da pruži savet ili konstruktivnu kritiku, odlučio je da koristi društvene mreže za javne osude. Ako je imao dobru nameru, mogao je da se obrati Fondaciji Novak ili čak da pošalje pismo. Postojale su prilike za dijalog u duhu pravoslavlja – ljubavi, razumevanja i poštovanja. Umesto toga, društvene mreže su postale poligon za javnu kritiku. Zar nije bolje ljude voditi dijalogom nego osudama? Ovakav pristup otvara mnogo veća pitanja o odgovornosti i načinu komunikacije. Ovo je velika sramota,“ zaključila je Saška.
Ova situacija izazvala je burne rasprave među pratiocima, a mnogi su izrazili mišljenje o granicama javnih kritika i ulozi društvenih mreža u rešavanju konflikata.