Šta nam poručuje Carlin za kraj godine: Lekcije koje će vas navesti na razmišljanje

Kraj godine je vreme kada sumiramo utiske, preispitujemo prioritete i tražimo inspiraciju za dane koji dolaze. U svojim promišljanjima o životu i savremenom društvu, George Carlin nas podseća na paradokse vremena u kojem živimo, uz poruku da se okrenemo pravim vrednostima i osmehu koji nam uvek nedostaje.

„Neka vam dani koji dolaze donesu mnogo sreće, zdravlja, i naravno smeha sa onima koji vas vole i koje volite, smeha najviše, kao što pesnik reče, on nam uvek nedostaje.
Paradoks našeg vremena kroz istoriju je da imamo veće kuće ali kraće živce, šire puteve ali uža gledišta.
Trošimo više, a imamo manje, kupujemo više ali uživamo manje, više pogodnosti ali manje vremena.
Imamo više diploma, ali manje razuma, više znanja ali manje rasuđivanja.
Više stručnjaka ali ipak više problema, više znanja u medicini ali manje zdravlja.
Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno, smejemo se premalo, vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno ležemo, ustajemo previše umorni, čitamo premalo, gledamo TV suviše. Volimo preretko i mrzimo prečesto.
Naučili smo kako da preživljavamo ali ne i da živimo.
Dodali smo godine životu ali ne i život godinama.
Stigli smo sve do meseca i natrag.
Napravili smo velike stvari ali ne i bolje stvari.
Savladali smo atom ali ne i svoje predrasude.
Pišemo više ali učimo manje. Planiramo više ali postižemo manje.
Naučili smo žuriti ali ne i čekati.
Ovo su vremena brze hrane i sporog varenja, velikih ljudi i sitnih karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa.
Ovo su dani luksuznijih kuća ali uništenih domova.
Ovo su dani brzih putovanja, jednokratnih pelena, moralnosti koja se može odbaciti, jednodnevnih predstava, umornih tela, i tableta koje čine sve – da nadomeste vitamine, hranu, ali i da stišaju, ubiju.
Smejte se često, dugo i glasno. Smejte se dok ne izgubite dah.

Suze se događaju. Izdržite, odbolujte, preživite.

Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici.
Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo, nego trenucima koji nam oduzmu dah“.