Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Uoči Đurđevdana pletu se i venčići za zdravlje i blagostanje od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata jer po pravilu, venčići tu ostaju do naredne godine, kada se pletu novi.
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine. Od davnina je poznato da se ovaj praznik uzima kao dan kad se smenjuju zima i leto, a svi smo čuli priče da su se tog dana ponovo okupljali hajduci, nakon zime provedene u skloništima. Većina običaja koji se vezuju za ovaj praznik, odnosi se na zdravlje, plodnost, mlečnost stoke, udaju i ženidbu.
Na đurđevdanskim urancima mladi se kite vrbovim prućem da bi napredovali kao vrbe, zdravcem da budu zdravi, koprivom koja treba da opeče bolest i selenom da bi im duša mirisala. Opletu se venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana. Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama da bi se sačuvali od grada (slično krstovima od badnjaka za Božić).
nastavak na sledećoj strani
FIT’OPTIC u saradnji sa sajtom „Svi Srbi u Parizu“ samo za vas daje poseban popust naočara za vid (ramovi i
