Postoji verovanje da je Nikolaj Čudotvorac vaskrsao mornara. Ovo se dogodilo na moru tokom oluje kada je mornar pao sa visokog jarbola na palubu i umro. Sveti Nikola ga je vratio u život čitajući molitve nad njegovim telom.
Druga priča se odnosi na tri devojke koje je otac hteo da natera da postanu bludnice zarad novca. Čuvši za to, Sveti nikola je noću bacio vreću zlatnika u prozor kuće jednog siromašnog parohijana. Otac je bio presrećan, a devojke su se udavale jedna po jedna.
Veruje se i da je tradiciju davanja poklone deci za Božić ili Novu Godinu započeo Sveti Nikola. Njegova slika se vezuje za Deda Mraza.
Postoje mnogi običaji koji su podrazumevani na dan slave, međutim srpski vernici takođe poštuju i određene dan uoči slave. Po pravilu, domaćini bi dan pre Svetog Nikole trebalo da pripreme slavsku trpezu i to je sve od kućnih poslova koje bi trebalo da obavljaju. Sve ostalo treba da sačeka 21. decembar, odnosno ni dan nakon slave ne smeli ništa značajno da rade što se kućne radinosti tiče.
Na dan slave porodica koja slavi sveca treba da se okupi uz sveću, slavski kolač i Oče naš, a za pomenutog Svetog Nikolu značajno je i da se mu se mnoge nerotkinje mole za potomstvo. Za Svetog Nikolu veruje se i da je zaštinik putnika i siromašnih. Sveti Nikola je i esnafska slava, on je zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, pa se ovo zove i ,“vodena slava“, a veruje se da na sutrašnji dan trebalo odložiti sva planirana putovanja.
Kako je životni ideal Svetog Nikole bilo pomaganje siromašnima i deci, običaj da se i na ovaj dan pomaže mlađim naraštajima, ali i onima koji nemaju koliko je ko u mogućnosti, jer je on voleo decu i revnosno brinuo o njima. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
Ako želite da na jednom mestu kupite kvalitetan građevinski materijal i sitne alate po najpovoljnijim cenama a onda i to
