Božićni post traje četrdeset dana, ali nije tako strog kao Veliki Post. Počinje 28. novembra a završava 6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi“. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak i jede se subotom i nedeljom sve do praznika svetog Spiridona 25. decembra. Poslednje dve nedelje Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi“.
Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“. Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.
Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela. Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju.
Da nas Gospod ukrepi u postu i da nam snage da sva iskušenja izdržimo i zablagodarimo Mu u dan Njegovog Rođenja!
Tekst preuzet sa zvanične Facebook stranice „Пријатељи манастира Хиландара„