Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Badnji dan i veče svakog 6. januara po novom kalendaru. Ove godine se Badnji dan pada u subotu što je zgodno svim Srbima koji žive u Francuskoj i celoj dijaspori da iskoriste i da na ovaj dan posete najbližu crkvu. Za Badnji dan i veče se vezuje veliki broj običaja ali je najvažnije sledeće:
Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta i on prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Hristvom rođenju. Ono što je načelno važno znati, to je, da se na Badnji dan unose Badnjak i slama u kuću, jede posna hrana i ide se u crkvu na bdenje čekajući Božić. Ovo je dan koji bi trebao proteći u miru i bez velikog slavlja u iščekivanju najradosnijeg dana. Na Badnji dan i veče se ne ide nigde i ne primaju se gosti.
Sečenje Badnjaka, rano ujutru, treba da se izvede iz tri udarca i da mladi hrast padne prema istoku. Badnjak se donosi kući, nasloni se na kuću i čeka sumrak kako bi se uneo u dom i založio. Badnjak predstavlja drvo koje su prema predanju pastiri doneli Mariji i Josifu kako bi založili vatru i ugrejali pećinu gde se rodio Isus.
Badnjak se loži i svi se ukućani mole za dobro zdravlje, slogu i mir. U dom se unosi slama i posipa se pod. Slama se ne dira sve do trećeg dana Božića. U raznim krajevima su razni običaji pa tako na primer deca igraju igru gde gađaju postavljene orahe. Ko pogodi uzima orahe. U nekim se krajevima stavi novčić u česnicu koju ukućani lome ne za Božić već za Badnje veče.
Badnji dan treba proslaviti u krugu porodice gde caruje ljubav i u duhu velikog zajedništva.
Veoma važna stvar ove godine je to što se Badnji dan pada za vikend. Poznato je da se za Božićni post posti na vodi sredu i petak, na ulju utorak, četvrtak i petak a za vikend jede riba. Pošto se Badnji dan pada u subotu, a znajući da je ovaj dan najstrožiji u postu, trebalo bi da se posti samo na ulju, bez ribe. Jedina subota kada se posti na vodi je Velika subota, dan pre Vaskrsa.