Sutra slavimo Svetog Trifuna, a ovo je ne samo krsna slava u mnogim domaćinstvima, već i praznik vinogradara koji slave domoćinstva koja se bave vinogradarstvom i voćarstvom uz lomljenje slavskog kolača i tradicionalno orezivanje čokota.
Veruje se da na dan Svetog Trifuna počinje proleće, a u srcima ljudi budi se ljubav prema drugima.
– Sveti Trifun kao i svaki svetitelj na šta smo i mi pozvani bio je siromašan materijalno, ali bogat iznutra i Bog je kroz njega i njegove molitve delovao, činio isceljenje na mnogim bolestima i na onima koji nisu prihvatali Boga. Radi ljubavi i podviga i unutrašnjeg bogatsva Svetog Trifuna, Bog je delovao. Kada čeznemo za Bogom idemo putem spasenja i istine.
Svi se trudimo da vodimo računa o onome što gospod od nas traži, postimo i živimo u pokajanju, prepoznajemo svoje grehe, tražimo oproštaj. To je put kojim je Sveti Trifun išao i kojim svi treba da idu. Međutim, ono čega se treba čuvati, je da kada vršimo veliki posti ili molitveno pravilo, počinjemo da osećamo da smo dobri i da smo na prvom putu, a zatim i da smo bolji od drugih i dajemo sebi za pravo da drugima držimo lekcije, a to je gordost i ukida svaki post. Bez smirenja i prihvatanja drugih nema duhovnog života – reči su patrijarha Porfirija u čast ovog velikog praznika.
U narodu je za Trivundan, 14. februar, vezano mnoštvo raznih običaja i verovanja.
narodna verovanja i nastavak na sledećoj strani