Često tragične priče
Profil Tifany je u većini među kandidatima za promenu imena. Prema studiji instituta INSEE, većina (57%) su žene; 53% je staro između 18 i 29 godina, a 23% između 30 i 39 godina. Ove mlade žene koje zamenjuju ime svog oca za ime svoje majke „napuštaju studije, a da još nisu prenele svoje ime deci, manje osećaju težinu ove zastarele tradicije da su dečaci ti koji prenose ime“, analizira Marine Gatineau-Dupré, opštinski savetnik u Palavas-les-Flots (Hérault) i osnivački predsednik udruženja „Porte mon nom“. „Ovi ljudi treba da započnu svoj odrasli život sa imenom koje im odgovara. Često se iza ove želje kriju tragične priče poput incesta, napuštanja ili nasilja“, objašnjava on.
Melody Henry koja ima 28 godina pokušala je prvi put 2018. godine. „Moj otac nikada nije brinuo o meni. Rečeno mi je da nema dovoljno dokaza i uprava je odbila moj zahtev“, kaže ona. Da joj deca nemaju isto prezime, razmišljala je čak i da emigrira u Veliku Britaniju, gde su promene bračnog statusa pojednostavljene. Na kraju, to nije bilo potrebno. „Zakon je stupio na snagu 1. jula 2022. i 2. jula sam preduzela nove korake“, poverava se ova žena, udata 2020. godine i koja je „za dve nedelje“ promenila sve lične dokumente.
„Ovaj zakon je počeo od kolektiva (od Marine Gatineau-Dupré) i zakoni bi trebali početi više od temelja. To je reforma puna pravde i društvene ravnopravnosti koja omogućava ženama da budu vraćene na mesto koje zaslužuju“, pozdravlja Patrick Vignal, zamenik (LREM) Hérault koji opravdava zakon.
U Francuskoj osmoro od desetoro dece nosi samo ime svog oca.