Duh pomaganja i darivanja siromašnih bio je smisao i životno opredeljenje Svetog Nikole, pa i sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im, baš kao i decu, jer je Sveti Nikola voleo decu i brinuo o njima, pa ih je stalno darivao. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
U narodu vlada verovanje da je Sveti Nikola zaštitnik putnika i sirotinje. Dešava se da ukoliko otac deli slavu sinovima, jedan uzme letnjeg, a drugi zimskog Svetog Nikolu.
Verski analitičari smatraju da se Sveti Nikola Čudotvorac svojim životom nametnuo kao simbol hrišćanskih vrednosti i da ga zato toliko ljudi u Srbiji slavi kao krsnu slavu. Postoji više od 600 crkava i manastira u Srbiji nosi njegovo ime.
Kako 19. decembar pada u vreme posta, a za postan ručak je svaka kuća imala brašno za hleb, kupus, krompir i rakiju, onda je mogla da dočeka rodbinu i prijatelje. Na ovaj dan je strogi post za sve i ovo pravilo pravoslavci neće prekršiti.
Sveti Nikola je i takozvana krovna, manastirska slava Srpske patrijaršije. Svetog Nikolu su već za života smatrali svecem i prema verovanju mogao je da izleči svaku boljku. Prema predanju, smatra se i da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom. Običaj je da se na Nikoljdan sadi pšenica kako bi izrasla do Božića.
Ako želite da vam slavlje ostane u prelepom sećanju, da dekoracija bude kao iz bajke a da budu oduševljeni kako
