„Branko i ja smo zajedno išli u srednju školu, sedeli smo u istoj klupi. Kasnije smo se družili, a kada smo se poženili i osnovali svoje porodice sretali smo se u jednom kafiću u Bogatiću. Moja bolest nas je ponovo zbližila i vezala za ceo život. Do sada nisam imao rođenog brata, od sada ga imam“, nastavio je Siniša.
Branko godinama radi kao taksista i dosta ljudi ga poznaje, pa se o njegovoj hrabrosti i humanosti u Bogatiću i okolini sa divljenjem i poštovanjem govori na svakom mestu. Ljudi biranim rečima pričaju, hvale njegovu porodicu, sinove Srđana i Đorđa, suprugu Sanju i majku Maricu i komentarišu kako se od takvog čoveka, koji zrači dobrotom i plemenitošću, drugačije nije moglo ni očekivati.
„Sudbina je odlučila. Kada vidim svog druga rumenog i veselog i ja sam srećan“, skroman je Branko.
Siniši je bolest bubrega otkrivena pre pet godina i vremenom je napredovala, a poslednje dve svakodnevno je odlazio na dijalizu. U aprilu mu je jedan bubreg odstranjen, a drugi ubrzano otkazivao i ugrožavao mu zdravlje i život. Padao je u komu, preživeo sepsu i transplantacija zdravog organa bila je jedina i poslednja prilika za život.
„Pobedili smo zajedno. Branko mi je poklonio bubreg, a dosta ljudi je proteklih meseci učestvovalo u humanitarnim akcijama da bi meni pomogli. Svima njima, kao i mojoj firmi iz Šapca u kojoj sam radio do neba sam zahvalan“, poručio je Siniša drhtavnim glasom.
Transplantacija je obavljena u četvrtak u inostranstvu. Nadamo se da će ova priča imati srećan ishod, Brankov podvig već je postao simbol istinske ljudskosti, solidarnosti i prijateljstva koje nadilazi vreme i prepreke.
Da li živite u Francuskoj ili planirate da se preselite? Pripremite se za sve pravne izazove uz pomoć JurisLab-a, vašeg
