Došlo vreme da se više naših ljudi vraća i planira da se vrati u Srbiju nego što ih iz Srbije dođe u Francusku. Razlika je kvalitet života. A kvalitet života nije samo finansijska situacija pojedinca mada to možda igra presudnu ulogu. Presudna uloga novca je možda kod mlađih ljudi a kad čoveka zagazi u neke ozbiljne godine, više od novca mu je potreban mir i da bude okružen ljudima koji mu prijaju.
S.M (ime i prezime poznato redakciji) je 2001. godine došla u Francusku u svojoj 22. godini života. U istoj godini je dobila i svog sina. Krenula je trbuhom za kruhom, posle godina ratova koje su zahvatile Balkan devedesetih prošlog veka. Teška situacija u Srbiji je primorala na ovakav korak. Nije bilo lako u početku, godine prilagođavanja svemu što je strano. Počevši od jezika, svakodnevnih navika pa sve do navikavanja ne velegrad.
Ona je došla u Pariz iz jednog sela pored Paraćina. Godine su prolazile, a ona je živela ko i većina naših. Radila je i uživala u plodovima svog rada tokom godine da bi odmor leti koristila da ode do svog zavičaja gde se samo tamo oseća svoj na svome. A ne kaže se džabe da se čovek može da promeni mnogo kuća u životu ali se samo jednoj vraća.
Poslednjih godina je trend da se naši ljudi vraćaju definitivno u Srbiju. I to je činjenica. Ovu odluku je donela i S.M. Pre nekoliko godina ona se zaposlila u čuvenom lancu prodavnica „LIDL“ u jednom od pariskih predgrađa gde živi veliki broj naših ljudi ali i oni poreklom vanevropskog kontinenta. Svakodnevni rad i stres na poslu doveli su je na razmišljanje da se vrati u Srbiju. Ali S.M. to priprema planski. Evo i kako.
nastavak na sledećoj strani
Sa ciljem da omogući našim ljudima u Francuskoj da ostanu u kontaktu sa svojim jezikom, kulturom i dešavanjima iz domovine,
