„U SRBIJI sam uspeo zahvaljujući PARIZU“: Miloš se vratio i rukovodi svojom firmom

Šta je bilo ono što vas je možda najviše odvraćalo da to učinite?
– Iskreno plašio sam se povratka pri samoj pomisli. Strah me bilo da ne napravim grešku a u isto vreme me nostalgija vukla.

Kako su reagovali vaši najbliži?
– Nakon par meseci odluka je bila definitivna. Nakon nepunih 5 godina vratio sam se kući a moji najbliži su me podržavali u toj odluci.

Čime se bavite sada u Srbiji?
– Bavim se građevinom. Zanate sam usavršio u Parizu i kao kompletan majstor vratio sam se i sada posle određene vremenske distance mogu reći da se nisam pokajao što sam se vratio. Francuska mi je bila jedna velika odskočna daska i dragoceno iskustvo.

Kakav je bio početak i sa kakvim ste se poteškoćama sreli?
– Početak i nije bio preterano težak. Bio sam rešen da primenim u Srbiji ono što sam naučio u Francuskoj. Uspeo sam od rada u Francuskoj da sredim sebi kuću ulozio u alate, u auto… i kao potpuno nov lik u svetu građevine u mom kraju počeo sam privatno da radim, najviše keramiku. Posle prvog posla počeli su da se nižu poslovi te sam angažovao i svoje pomoćnike. A po ugledu na francuski nacin poslovanja za veće poslove sam angažovao i više ekipa i sada radim između ostalog i sistem „ključ u ruke“.

Šta je ono što ste odneli iz Francuske a što vam koristi u Srbiji?
– Najvrednija stvar koju sam doneo iz Francuske su zanati koje sam izučio. Za svaki od njih sam počinjao od nule. Od pomocnika do majstora sam napredovao i sa naučenim francuskim onako kako mi građevinci pricamo stekli su se uslovi da ja sam pogađam poslove. Najveća poteskoća mi je bila jezik ali kada sam progovorio sve je bilo puno lakše. To je moj savet za naše ljude da pokušaju da pricaju pa kako god to zvučalo. Francuzi će se potruditi da ih razumeju i biće im drago jer se trudite.

nastavak na sledećoj strani