Na srpskom vojničkom groblju u Tijeu, nedaleko od Pariza, održana je 11. novembra dostojanstvena i veličanstvena komemoracija posvećena „Danu primirja“ ili kako ga mnogi Srbi doživljavaju kao „Dan pobede“ koji je označio kraj Prvog svetskog rata. Jedan od govorinika bio je Saša Pešić, predsednik udruženja Svi Srbi u Parizu, a prisustvo francuskog senatora Akli Meloulija, predstavnika vlasti Srbije (ambasadorka Srbije u Francuskoj Ana Hrustanović, ministar bez portfelja zadužen za dijasporu Đorđe Milićević, direktor uprave za dijasporu Vladimir Kokanović) i Episkopa zapadnoevropskog Justina, dalo je ovom događaju posebnu težinu i pokazalo koliko je važno negovati i jačati srpsko-francuske odnose.
Sećanje i zavet – Pešić je naglasio da okupljanje na groblju nije samo čin poštovanja, već zavet da se žrtva srpskih vojnika nikada ne zaboravi.
Srpsko-francusko bratstvo – Govor je podsetio na zajedničke rovove i borbu na Solunskom frontu, gde su Srbi i Francuzi rame uz rame branili ideale slobode i pravde.
Francuska kao dom srpskoj deci – Posebno je istaknuto da je Francuska nakon rata pružila utočište hiljadama srpskih siročića, čime je prijateljstvo dva naroda postalo neraskidivo.
Integracija Srba u Francuskoj – Pešić je naglasio da Srbi u Francuskoj nisu samo gosti, već most između dve zemlje. Oni čuvaju veru, jezik i identitet, ali se istovremeno aktivno uključuju u francusko društvo, gradeći poverenje i zajedništvo.
Poruka budućim generacijama – Govor je završio pozivom da se sećanje na junake prenosi deci, kako bi voleli i Srbiju i Francusku, i nastavili da čuvaju vrednosti slobode, bratstva i dostojanstva.
Komemoracija u Tijeu nije bila samo podsećanje na prošlost, već snažna poruka budućnosti: srpsko-francusko prijateljstvo je temelj koji treba čuvati i prenositi generacijama. Srbi u Francuskoj danas predstavljaju živ most između dve zemlje – most izgrađen na poverenju, ljubavi i zajedničkoj istoriji.
Živelo srpsko-francusko prijateljstvo!
Živela Srbija!
Živela Francuska!
Ispod na snimku deo govora, a ispod snimka i ceo govor Saše Pešića.
Poštovani Vladiko Justine,
uvaženi senatore departmana Val de Marne, gospodine Akli Mellouli,
uvaženi ministre, gospodine Đorđe Milićeviću,
gospođo ambasadorko Republike Srbije u Francuskoj, Ana Hrustanović,
direktore Uprave za dijasporu, gospodine Vladimire Kokanoviću, predstavnice Republike Srpske u Francuskoj, Bojana Kondić Panić,
dragi predstavnici francuskih vlasti,
nosioci zastava, predsednici i predstavnici opština, udruženja,
draga deco, draga braćo i sestre, poštovani prijatelji…U ime udruženja „Svi Srbi u Parizu“, kao i svih naših bratskih udruženja koji su učestvovali u organizaciji današnje komemoracije,
želim najpre da vam se zahvalim na vašem prisustvu.
Jer, vaše prisustvo ovde, na srpskom vojničkom groblju u Tijeu,
nije samo čin poštovanja… već i čin sećanja, ljubavi i zaveta.
Zavet da ne zaboravimo. Zavet da čuvamo. Zavet da nastavimo.Ovo mesto je sveto tlo.
Ovde počivaju naši junaci – srpski vojnici, daleko od svoje domovine, ali nikada daleko od srca svog naroda.
Njihove kosti su ovde… ali njihove duše žive u svakom od nas,
u svakom detetu koje u Parizu i Francuskoj govori srpski,
u svakoj porodici koja čuva veru, tradiciju i ponos.Danas, dok stojimo pred ovim tihim svedocima istorije,
setimo se – da sloboda nikada nije bila poklon,
već plod žrtve, hrabrosti i bratske solidarnosti.Tokom Velikog rata, srpski i francuski narod delili su iste rovove,
iste patnje, iste snove o slobodi.
Na Solunskom frontu, rame uz rame, borili su se sinovi Srbije i Francuske,
verujući u iste ideale – u pravdu, slobodu i čast.Francuska je bila majka srpske dece posle rata,
kada je hiljade naših siročića našlo utočište u francuskim porodicama.
Srpska deca su tada učila ne samo jezik Francuske,
nego i jezik prijateljstva – koji i danas govorimo srcem.To prijateljstvo je ugrađeno u temelje i Srbije i Francuske,
i ono je naša obaveza – da ga čuvamo, obnavljamo i prenosimo generacijama koje dolaze.Danas, kada svet ponovo prolazi kroz oluje – kada se suočavamo sa izazovima koji testiraju naše vrednosti, našu solidarnost, našu humanost – više nego ikada moramo da se oslonimo na ono što je vekovima povezivalo srpski i francuski narod: prijateljstvo, poštovanje i zajednički ideal slobode.
Dragi prijatelji,
srpska dijaspora u Francuskoj nikada nije bila složnija nego danas.
Nikada nije bila odlučnija.
Nikada nije bila toliko posvećena očuvanju svoje vere, jezika i identiteta,
ali i u svom uključivanju u francusko društvo i izgradnji mostova prijateljstva sa francuskim narodom.Mi nismo samo gosti ove zemlje – mi smo most između Srbije i Francuske,
most koji se ne gradi kamenom,
već poverenjem, zajedništvom i ljubavlju prema oba naroda.Naš zadatak je jasan:
da čuvamo uspomenu na naše pretke,
da učimo decu da vole i Srbiju i Francusku,
i da nikada ne zaboravimo – da su naši junaci ovde pali za vrednosti koje su veće od svakog pojedinca: za slobodu i dostojanstvo čoveka.Zato danas, dok stojimo pred ovim belim krstovima naših junaka, ne tugujemo – već se ponosimo.
Ponosimo se što smo njihovi potomci.
Ponosimo se što njihovu borbu pretvaramo u mir.
Ponosimo se što njihovu žrtvu pretvaramo u bratstvo.Neka nas njihova tišina podstakne da govorimo istinu.
Neka nas njihova smrt podstakne da slavimo život.
Neka nas njihova hrabrost podstakne da budemo dostojni.U ime svih nas, u ime svih Srba u Francuskoj, u ime svih koji veruju u slobodu, pravdu i bratstvo – neka večna slava bude našim junacima i svima koji su dali svoj život za slobodu Srbije, Francuske, Evrope i sveta.
S verom u Boga. Slava junacima!
Živelo srpsko-francusko prijateljstvo!
Živela Srbija i živela Francuska!
Podržavamo vas u pokretanju biznisa sa stranim pasošem. Naša usluga se odnosi na stranu kompaniju ili pojedinca koji živi van