Pa zašto ove promene? U stvarnosti, reljef od 16 cifara datira iz drugog doba, kada ste morali da ubacite svoju bankovnu karticu u „klompu“, što je omogućavalo da se broj odštampa na „fakturi“ pomoću karbonskog papira. Ali ovakav način plaćanja odavno je nestao, ustupajući mesto terminalima za elektronsko plaćanje (EPT), i stoga reljefni brojevi više nemaju nikakve koristi.
Šesnaestocifreni broj nije jedini koji bi mogao da nestane sa bankovnih kartica: potpis i magnetna traka koji se pojavljuju na poleđini takođe bi mogli da budu uklonjeni u godinama koje dolaze. U stvari, ova dva elementa su bila neophodna za dolazak prvog POS-a 1970. Zatim ste morali da provučete svoju karticu kroz slajd koji je čitao magnetnu karticu i na kraju potpišete račun koji je trgovac odštampao. Ali, u Francuskoj je ovaj način plaćanja odavno nestao.
Ako je modifikacija dizajna kartica značajno povezana sa razvojem tehnologije, to je takođe posledica želje banaka da modernizuju relativno star proizvod. Štaviše, u stvarnosti, samo određeni elementi ostaju suštinski, kao što su elektronski čip, naziv izdavaoca i nosioca, mreža (Visa, MasterCard ili čak CB) i hologram protiv falsifikovanja.
Tako bi mogle uslediti i druge inovacije, počevši od integracije senzora otiska prsta, koji već postoji na određenim vrhunskim karticama, a koji omogućava autentifikaciju plaćanja bez potrebe za kreiranjem koda.
Sve je veći broj prezadovoljnih Tanjinih klijenata, kako Srba tako i Francuza. Poslednjih godina „Tanja bonbons décoratifs“ je postala daleko
