Lekari na klinici Njukasl nisu objavili detalje o rođenju bebe iz ovog programa, zbog straha da bi određene informacije mogle da ugroze poverljivost pacijenata. Ali kao odgovor na zahtev Gardijana za slobodu informacija, HFEA je potvrdila da je mali broj beba do sada začet u Velikoj Britaniji ovom procedurom.
Regulatorno telo navodi da je broj rođenih bio „manji od pet“ umesto da navede precizan broj, jer bi to „moglo dovesti do identifikacije osobe kojoj HFEA duguje obavezu čuvanja poverljivosti“. Broj je bio tačan od kraja aprila 2023, navodi se. Nisu dati dalji detalji o rođenjima.
Faze postupka
Ovaj proces supstitucije mitohondrije prolazi kroz nekoliko koraka. Prvo, sperma oca se koristi za oplodnju jajnih ćelija obolele majke i zdrave ženske donorke. Nukleus iz jajne ćelije donora se zatim uklanja i zamenjuje onim iz oplođene jajne ćelije para. Dobijeno jaje ima pun skup hromozoma oba roditelja, ali nosi zdrave mitohondrije donorke umesto majčinih neispravnih. Embrion se zatim implantira u matericu uobičajenom procedurom.
Postupak ipak nije bez rizika. Nedavna istraživanja su otkrila da se u nekim slučajevima mali broj abnormalnih mitohondrija koji se neizbežno prenose iz jajne ćelije majke u jajnu stanicu donora može umnožiti dok je beba u materici. Takozvana reverzija ili preokret može dovesti do bolesti kod deteta. „Razlog zašto se preokret vidi u ćelijama neke dece rođene nakon ovih procedura, ali ne i kod druge, nije u potpunosti shvaćen“, rekao je Dagan Vels, profesor reproduktivne genetike na Univerzitetu u Oksfordu koji je učestvovao u istraživanju.
Žene sa mitohondrijskim mutacijama mogu da izbegnu prenošenje poremećaja usvajanjem ili veštačkom oplodnjom sa donorskim jajnim ćelijama. Ili, da bi imale genetski srodnu decu, pogođene žene mogu da pregledaju svoje embrione na mitohondrijske mutacije. Iako efikasno u mnogim slučajevima, ovo samo smanjuje rizik umesto da ga potpuno uklanja, i ne može pomoći kada svi embrioni koje žena proizvodi imaju visoko mutirane mitohondrije.