U Beogradu se trenutno dešava protest protiv organizacije takozvanog festivala „Mirdita – Dobar dan“ na koji su pozivali ovih dana Zavetnici a veliki broj navijača je došao na protest. Veliki kordon policije brani da protestanti priđu i učestvuju u ovom festivalu.
Milica Ðurđević Stamenkovski iz Srpske stranke Zavetnici ističe u izjavi Tanjugu da je festival „Mirdita, dobar dan“ zapravo politički projekat.
https://www.facebook.com/nova.rs.officialpage/videos/398703794475601/?v=345941209844635
– Cilj organizatora je da se srpska javnost pripremi za prijem takozvane Republike Kosovo u UNESKO. Iza toga se krije pokušaj uzurpacije i prisvajanja našeg kulturnog i duhovnog blaga na Kosovu i Metohiji. Reakcija protiv festivala je zapravo apel našim savestima i obaveza naših uverenja da branimo Ustav Republike Srbije i štitimo svetinje na KIM – izjavila je Ðurđević Stamenkovski i dodala se kao društvo moramo suprostaviti prekrajanju istorije i reviziji činjenica.
– Najpre su nam proterali stanovništvo, pa oteli teritoriju i sada žele da nam otmu vekovno blago za koje su naši preci stradali i koje su sa ljubavlju podizali. Zato je festival „Mirdita, dobar dan“ provokacija i nastavak veliko-albanske propagande u srcu Beograda – kazala je Ðurđević Stamenkovski.
Prema njenim rečima, sadržaj koji se plasira u programu festivala nema nikakv umetnički karakter.
– Za nas bi bilo poželjno da albanska zajednica sa KIM predstavi svoj folklor ili običaje, tradiciju, kuhinju. Takav festival bi pozdravili. Prikazivanje kosovske kulturne baštine kao autohtone i otuđene od srpske kulturne baštine je za nas neprihvatljivo – napominje Ðurđević Stamenkovski.
– Naša želja je da se suprostavimo narativima u kojima se Srbi obeležavaju kao jedini krivci za rat na Kosovu i Metohiji, kao ubice i silovatelji – kazala je Ðurđević Stamenkovski.
Festival večeras u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju otvara pozorišna predstava „Ja sam sebi žena“, Kuštrima Kolićija, u kojoj Adrian Morina, jedini glumac na sceni, glumi više od 30 likova i donosi nam priču o teškom životu transrodne osobe – Nemice Šarlot fon Mahlsforf, koja je preživela nacistički režim i DDR.