U organizaciji Ministarstva prosvete Srbije i srpske dopunske škole u Francuskoj danas je u Parizu, u Vansenskoj šumi, održan kros pod pokroviteljstvom RTS-a za decu uzrasta od 6 do 14 godina. Ovakve manifestacije imaju izuzetan značaj za očuvanje srpskog identita u dijaspori ali i jačanje veza i druženje između svih generacija Srba u Francuskoj. Posle zajedničkog okupljanja na izlazu iz metro-a Šato de Vansen, deca, roditelji i vredne učiteljice srpske dopunske škole, krenuli su šetnjom do, već ranije, određene staze za trčanje.
Pošto se posle kratke šetnje stiglo na mesto predviđeno za kros, Blaženka Trivunčić, koordinator srpske dopunske škole za Francusku, Sloveniju i Italiju, je okupljenim učesnicima i roditeljima objasnila pravila krosa i govorila o kategorijama učesnika. Njoj su pomagale učiteljice Slavica Milić, Milija Jevremović i Ljiljana Simić. Deca su bila podeljena u tri grupe, svaka grupa je imala dve kategorije, devojčice i dečake. Najmlađa grupa je podrazumevala decu rođenu od 2013. do 2016. godine, srednja grupa od 2010. do 2012. a najstarija od 2006. do 2009.godine. Najmlađi su trčali deonicu od 500 metara a druge dve grupe po 1000 metara. Za kros se prijavilo više od 100 dece, od kojih je najviše bilo učenika srpske dopunske škole.
Prvu trku su trčali najmlađi dečaci i pobedu je odneo Nemanja Pešić rođen 2014.godine. Za njim su redom u cilj ušli Mateja Stojanović kao drugi i Viktor Janković kao treći. Redom su kroz cilj prolazili i ostali najmlađi dečaci koji su pokazali pravi takmičarski duh i tako najavili uzbudljiv nastavak takmičenja ostalih kategorija. U kategoriji devojčica iste starosne grupe, pobedila je Elena Knežević, Dorotea Petković je zauzela drugo mesto a treća je bila Eva Cojić.
Sledeća trka je bila rezervisana za dečake srednje kategorije. Oni su trčali duplo dužu stazu u odnosu na najmlađe. U izuzetno uzbudljivoj trci do samog kraja prvi je prošao kroz cilj Pavle Todorović a iza njega na drugo mesto se plasirao Novak Pešić dok je kao treći završio Tristan Marais Jaris. Kod devojčica srednjeg uzrasta prvo mesto je osvojila Anđela Đaković, druga je bila Ivana Milutinović a treća je na cilj stigla Nikolina Bojović.
U najstarijoj kategoriji je ubedljivo trijumfovao Sokol Božanić. Drugi je kroz cilj prošao Lazar Pešić, dok je treće mesto zauzeo Miloš Prešić. A onda su na red došle i najstarije devojčice. Tijana Maksimović je prošla prva kroz cilj daleko ispred Varvare Božanić koja je osvojila drugo mesto dok je treće mesto osvojila Sara Petrović.
Nakon trke devojčica imali smo priliku da vidimo i trku nekoliko najmlađih mališana na maloj deonici od dvadesetak metara. Potom se pristupilo dodeli diploma za sve učesnike krosa. Učiteljice su redom prozivale decu i dodeljivale im diplome, na veliku radost samih učesnika kao i njihovih roditelja.
Blaženka Trivunčić se zahvalila svim prisutnima i svim roditeljima koji dovode svoju decu u srpsku dopunsku školu rečima: „Želim da vam se zahvalim ne samo što ste danas doveli decu već što ih dovodite na časove srpskog jezika, istorije i kulture. I ujedno da se zahvalim ‘savetu roditelja’, koji nam je obezbedio pehare za prvo mesto i medalje za drugo i treće mesto. Hvala svakako na podršci i ja se nadam da smo svi na istom putu da radimo najlepšu moguću stvar za našu decu a to je da govore pored francuskog jezika i drugih jezika i srpski jezik, što je pravo bogatstvo u intelektualnom i u duhovnom smislu. Naravno u identitetskom, to se podrazumeva“.
A onda je došao svečani trenutak kada su se najboljima dodeljivale nagrade. U svakoj kategoriji, za drugo i treće mesto, deca su dobila medalju a pobednici svake kategorije dobili su po pehar. Medalje i pehari su na licima nagrađenih izmamili osmehe i veliki osećaj sreće i ponosa. Ove nagrade je, u ime „saveta roditelja“, obezbedio Nikola Grgić.
Posle dodele nagrada neki roditelji i učiteljice su trčali trku zadovoljstva. A nakon toga se svi zajedno družili uz već predviđeni piknik.
Vreme je danas išlo na ruku da se održi ova izuzetna manifestacija koja pomaže da se naša deca još više zbliže i upoznaju, da ojačaju sportski duh i želju za takmičenjem a ponajviše da zajedno sa svojim najbližima provedu jedan prelepi dan u prirodi negujući srpski identitet daleko od Srbije.