Sebastijen Lekornu je takođe kritikovao sindikalne zvaničnike koji su „počeli da traže amnestiju“ za počinioce nasilja. Delegacija sindikata, smatra da Sebastijen Lekornu „nije došao da pregovara, već zato što je bio primoran odnosom snaga koji smo uspostavili”. Istini za volju na terenu, francuski pripadnici organa reda su bili nemoćni da bilo šta učine.
Maite Hubert-M’Toumo, iz UGTG-a, podseća na njihove „prioritetne“ zahteve kao što su „kraj suspenzije nevakcinisanog osoblja i slobodnih profesija“, „suspenzija procesuiranja ljudi za nasilje“ i „hitna izrada plana za osposobljavanje mladih i uslove rada”.
Dok mnogim oblastima upravljaju lokalne vlasti (distribucija vode, putevi, transport, životna sredina, stručna obuka), Sebastijen Lekornu je naterao lokalne izabrane zvaničnike da se suoče sa svojim obavezama. „Želim da me zovu za stvari koje država nije uradila pre nego što smo mi došli na vlast (….) Ono što je komplikovano jeste da me zovu za stvari koje država ne radi i nije odgovorna”.
nastavak na sledećoj strani
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe
