„Bili smo srećna i presrećna porodica. Svi smo učestvovali u kupovini stana u Leskovcu u kome je Nikola najviše vreme provodio, ovog leta je sve vreme bio tu u uživao sa društvom. Ne znam zašto nam se ovo desilo, valjda je Bog tako hteo“, preisputuje sudbinu svog veselog sina, koji je bio omiljen u društvu i dodaje da su svi jednoga dana planirali da se vrate u svoju zemlju Srbiju.
„Jer, tamo si uvek stranac, a vidmo da se u Srbiji može nešto raditi, da se nešto menja“, Međutim, sve je poremetio nesrećni slučaj.
„Na kraju smo snage, ali odavde ne idemo dok se njegovo telo ne pronađe. Dodatan problem je i moj bolestan suprug, pa ja moram i oko njega. Što se mene tiče, ne pijem lekove za smirenje jer hoću svesna da preživim dok se vrši potraga za Nikolim, ili da ne preživim. A svi imamo osećaj da je on još tu sa nama“.
Ono što je posebno buni i žalosti je što Vlasinsko jezero nema spasioca i čamac.
„To su primetili i iz francuske ambasade i pitali se kako ovoliko veliko jezero nema makar jednog spasioca i jedan čamac. Jer, da ih ima, moj Nikola bi danas bio živ. Postoji osmatračnica, ali na njoj nema nikog“, tvrdi majka Katarina.
Rekli su joj da je zabranjeno kupanje u jezeru, ali tvrdi da ona i ostali okupljeni oko porodice nisu videli tablu sa takvim obaveštenjem. O jezeru se stara opština Surdulica. Pogledajte OVDE šta je sve rekla majka nesrećnog mladića.