Vanja Milošević: Znate zašto vas to pitam? Prvo i osnovno pitanje u psihologiji, makar dok sam je ja učio, bilo je taj lični identitet koji se zasniva na tome ko ste i šta ste. Ako vi jednu od te dve karakteristike nemate, onda bi razgovor išao u drugom smeru. Ne zaboravite, mi kao struka vas apsolutno razumemo i moramo da razumemo, nezavisno od toga da li se nama to sviđa ili ne. Verovatno će većina ljudi sada biti protiv toga što uopšte razgovaramo o ovome, mnogo važnijih stvari ima u ovoj zemlji. Ja sam bio iznenađen kad sam saznao da se u Americi skoro dva miliona ljudi oseća tako. Svako ima prava da se oseća kako hoće, ali znate, mi smo pre 30 godina, osobe koje bi se tako osećale, ne bih da budem grub, ali vodili smo ih u druge ustanove da bi se ustanovilo šta su. Sad je to dozvoljeno da se priča javno o tome, evolucija je velika.
Valerian Savić: To je sjajno, to je veliki napredak. Ja sam doživeo lično mnogo problema u Palmotićevoj kada su me greškom poslali povodom drugih problema kao što je ADHD. Objasnio sam doktorki, ona mi je dodala dve dijagnoze poput egomanije. Ja sam samo želeo da zaštitim sebe. Mi živimo u društvu koje odbija da nađe zajednički jezik.
Voditeljka Marija Stamenić: Ono što je interesantno, to je da Ben Aflek i Dženifer Lopez iz prethodnih brakova imaju ćerke koje se izjašnjavaju kao nebinarne osobe. Amerika je pre dve godine dozvolila da se u pasošima neko idetnfikuje kao X, dakle, ni muško ni žensko. Ima tu još zemalja. Švajcarska je odbila tu mogućnost. Mislite li vi da bi kod nas to bilo potrebno?
Valerian Savić: To bi bio mač sa dve oštrice jer mi u dokumentima imamo oznaku pola, a ne roda, ali nekim osobama bi mnogo značilo da to bude X. Ne treba da imamo potrebu da se izjašnjavamo o polu ni na televiziji, ni na granici.
Voditeljka Marija Stamenić: Moram da vas pitam ono što nije jasno, ni meni, a ni doktoru Vanji. Vi kažete da se osećate polno kao muškarac, a rodno… šta?
Valerian Savić: Ne želim da igram ulogu muškarca u ovom društvu.
Voditeljka Marija Stamenić: U kom smislu? Da li vam smeta da vas pitam koja je vaša se*sualna orijentacija?
Valerian Savić: Skroz je OK jer kao aktivista pričam neprestano o tome. Ja sam bise*sualna osoba, ali mi treba da pričamo više o slobodama i sigurnijem društvu, a ne nužno o toj oznaci u dokumentima. Mi, kada bismo imali slobodnije društvo, imali bismo više bise*sualnih i nebinarnih osoba. Većina nas je otvorena za bilo kakvo iskustvo i svako od nas ima mušku i žensku energiju.
Vanja Milošević: Ako je tako da Vi nećete da budete rodno muškarac, kako onda kad imate ozbiljan medicinski problem, muške prirode, recimo urološki? Vi morate da tražite pomoć od urologa, a ne od ginekologa? Moje kolege u inostranstvu imaju slučajeve da osoba koja je polno muškarac, a rodno žena, hoće pregled kod ginekologa.
Voditeljka Marija Stamenić: Vi niste imali takav slučaj?
Vanja Milošević: Na svu sreću! Da li Vi tada pravite krivično delo? Zakon još to nije uzeo pod svoje.
Valerian Savić: Ovo što kolega Vanja Milošević kaže, medicina jeste prostor gde je jako bitno ko je kog pola. Postoji razlika u hromozima i hormonskim obrascima i genitalijama među nogama, ali ne samo spoljašnjeg, već i unutrašnjeg, to je jako važno.
Vanja Milošević: Ja bih vas samo ispravio, ja vam nisam kolega. Morali biste da završite Medicinski fakultet da biste me nazvali kolegom. Vi ponekad tražite pomoć, bili ste u Palmotićevoj.
Valerian Savić: Rekao sam da sam bio povodom nečeg drugog.
Vanja Milošević: Ali to je sasvim svejedno. Zamislite situaciju, da li bi kod mene došao na pregled neko ko se pola dana izjašnjava kao muško, pola dana kao žensko, a na kraju ne zna šta je. Kako vama lekari mogu da pomognu?
Valerian Savić: Najbolji način da nam pomognete jeste da se borite protiv korupcije.
Impresivan humanitarni rad Iako je veoma mlada, Tamara se već više od pet godina posvećeno bavi humanitarnim radom. Do sada je organizovala preko 300 humanitarnih akcija, pomogla više od 220 porodica, renovirala više od 50 kuća, a dve porodice su zahvaljujući njenom angažovanju dobile i novi dom. Početkom 2022. godine osnovala je svoju fondaciju „Tamara
Sutra se pozdravlja rečima: „Bog se javi“ ili „Hristos se javi“, a otpozdravlja sa „Vaistinu se javi“. Bez obzira na to u koji dan padne, na Bogojavljenje se nikada ne posti. Nekršteni dani, započeti na Božić, završavaju se ovim danom. Po običajnom kalendaru danas počinju dani pogodni za venčanja. Plivanje za Časni krst običaj je
Dan albanske zastave kao državni praznik Od 2017. godine, 28. novembar, Dan albanske zastave, proglašen je državnim praznikom na Kosovu. Tog dana se često viđaju automobilske kolone sa albanskim zastavama koje prolaze kroz srpske enklave, uz neodlučnost policije da reaguje. Policajci su čak i sami viđeni kako na društvenim mrežama objavljuju fotografije sa simbolima „Velike
Dobro razmislite koliko vam je važno to što tražite, a onda sa punom verom, u ponoć, podignite glavu ka nebu i u sebi izgovorite svoju želju. Postoji jedno pravilo koje kaže da pre nego što zaželite želju treba da sebi postavite jedno pitanje: Da li će mi ova želja biti važna za pet godina? Ako
Srpski as Novak Đoković uspešno je završio meč drugog kola Australijan opena, savladavši Portugalca Žaimea Fariju rezultatom 3:1 u setovima (6:1, 6:7/4:7, 6:3, 6:2). Ovom pobedom Đoković se plasirao u treće kolo prestižnog grend slem turnira, gde će se sastati sa češkim teniserom Tomašem Mahačem, piše Politika. Portugalski teniser, kojem je ovo prvi grend slem
Novak Đoković započeo je ovogodišnji Australijan open uzbudljivim duelom protiv talentovanog Amerikanca Nišeša Basavaredija. Iako nije bilo lako, srpski teniser uspeo je da ga savlada u četiri seta, rezultatom 3-1. Nakon ove pobede, Đoković je saznao da ga u drugom kolu očekuje Žaime Faria, a njihov meč je zakazan za sredu rano ujutru po lokalnom
Do razmimoilaženja dve Nove godine dolazi zbog reforme julijanskog i nastanka gregorijanskog kalendara, 1582. godine. Uprkos dugotrajnom otporu pretežno pravoslavnih zemalja, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je 1919. godine zakonom izjednačila dva kalendara, ali Srpska pravoslavna crkva nije. Iako se danas rado dočekuje po gradskim trgovima i ugostiteljskim objektima, srpska Nova godina, za razliku od
Republika Srpska danas obeležava svoj 33. rođendan – Dan Republike, 9. januar, dan koji se od 1992. godine slavi kao simbol njenog nastanka i opstanka. Ovaj dan je postao simbol odlučnosti i jedinstva srpskog naroda u odbrani svojih prava i identiteta u turbulentnim vremenima raspada Jugoslavije. Od tada, 9. januar se obeležava kao dan ponosa i
Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil. Narodna verovanja i običaji Sveti Stefan se uvek slavi 9. januara, trećeg dana Božića i jedna je od većih slava u našem narodu.
Praznični dan započinje unošenjem sveže vode, dočekivanjem položaonika – gosta koji prvi ulazi u dom i donosi sreću, odlaskom na jutarnju liturgiju i pričest, te prvim mrsnim obrokom posle posta. Lomljenje česnice, pogače sa skrivenim novčićem, jedan je od najpoznatijih običaja, a onaj ko pronađe novčić smatra se da će imati sreće cele godine. Porodična
