Danas je pravoslavni praznik Sveti Ćirilo i Metodije u našem pravoslavnom kalendaru obeležen crvenim slovom. Pored toga sto ovaj dan svetkujemo kao crkveni praznik, obeležavamo ga kao Dan staroslovenske pismenosti. Svima je poznato da su prvo pismo kod Slovena napravili upravo Ćirilo i Metodije. Pismo se zvalo GLAGOLJICA. Knez Mihajlo poslao je 863. godine u Moravsku dva brata iz Soluna – Konstantina Filozofa i Metodija.
Te godine počela je slovenska pismenost. Konstantin (čije je monaško ime bilo Ćirilo) i Metodije su od malena govorili slovenski odlično, budući da je u njihovom rodnom gradu, Solunu većinsko stanovništvo bilo slovensko. Pre polaska u Moravsku sastavili su prvo slovensko pismo GLAGOLJICU. Pored toga što su sastavili glagoljicu, Konstantin i Metodije su sa grčkog preveli delove Biblije i tako je polovinom 9. veka nastao STAROSLOVENSKI JEZIK. Ovaj jezik, koji se zasnivao na govoru slovenskog stanovništva Soluna i okoline postao je prvi književni jezik svih Slovena. Bio je isključivo crkveni jezik. Najpoznatiji učenici Ćirila i Metodija bili su Kliment i Naum, koji su sastavili drugo slovensko pismo – ĆIRILICU, nazvanu po Ćirilu. Staroslovenski jezik se brzo širio u slovenskom svetu.
Ne postoji tačan podatak kada se pismenost proširilia među Srbe, pretpostavlja se između 864. i 867. godine. Srbi su prvo prihvatili glagoljicu, a zatim i ćirilicu. Pismo kojim se danas služimo uspostavio je Vuk Stefanović Karadžić, filolog i reformator srpskog jezika. To pismo se zove AZBUKA i sadrži 30 slova. Ono što je jako bitno je to što je AZBUKA fonetična, što znači da je jedan glas jedno slovo. Vuk Karadžić se vodio jednostavnom logikom “Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano”.
Ono čime trebamo da budemo ponosni je činjenica da imamo jedno od najlepših pisama na svietu, našu ćirilicu. Ćiriličnim pismom je zapisana bogata istorija srpskog naroda, napisane najlepše srpske pesme, velika i svetski poznata dela. Mi koji živimo daleko od svojih matica gdje se govori Srpski jezik moramo uložiti velike napore da taj jezik i održimo i sačuvamo od zaborava. Ne postoji opravdanje da jedan čovjek zaboravi svoj jezik ili svoju decu ne nauči da govore matrnji jezik. Srpski jezik je težak jezik, sa obimnom gramatikom sa padežima, sa pravopisom, ali to ne znači da ga je nemoguće naučiti.
Da je sve moguće, pa da čak i jedan Francuz govori tečno srpski jezik, gramatički ispravno pogledajte u videu kojim nam je naš veliki srpski prijatelj čestitao Dan staroslovenske pismenosti Arno Gujon. Sačuvajmo naš jezik, učimo našu decu, volimo naš srpski jezik.
„MD PRO FINANCES” je inovativna kompanija specijalizovana u oblasti kreditiranja. Njihova misija je da vas podrži i posavetuje za finansijsko