Veliki je broj dokaza postojanja srpstva u današnjoj Severnoj Makedoniji. Ne treba podsećati da je u Skoplju Car Dušan krunisan za Cara, pa se zbog toga ovaj grad i zove Carski grad. Malo kasnije je taj deo bila zemlja Mrnjavčevića, tačnije Prilep je bio grad koji se posebno opisuje kada se govori o ovoj srpskoj srednjevekovnoj vlastelinskoj porodici. Dolaskom Turaka na Balkansko poluostrvo, Srbi su pali pod osmansku vlast ali su i dalje u delu današnje Severne Makedonije zadržali svoja imena, običaje i tradiciju. Tamo gde se slavila ili slavi slava tamo su Srbi.
Nije tajna da je Bugarska želela, da ovaj prostor, koji se sa Kosovom naziva Stara Srbija uzme za sebe a narod pobugari. I to se najviše ogleda kroz 19 vek kada je za to imala i pomoć Turske ali i početkom pa i celim 20tim vekom. Najviše zbog toga je Srbija i ušla u Drugi balkanski rat 1913.godine.
nastavak na sledećoj strani
Ako vam je potrebna specijalizovana firma za uređenje unutrašnjosti komercijalnih vozila najbolji izbor za vas je TRANSAM IDF. Bilo da
2 komentara
Za vreme Otomanske imperije Stara Srbija se protezala sve do Soluna. Ovaj deo srpske istorije namerno je izbrisan iz svih školskih udžbenika i javnosti uopšte. Solun je vekovima bio centar srpske kulture i obrazovanja. Govorim o ovome iz prve ruke. Moj deda (otac moje majke) Božidar Valović bio je profesor zoologije i botanike u Srpskoj gimnaziji u Solunu, a posle u Skoplju, gde je Srpska gimnazija premeštena 1910. godine. Poginuo je u Prvom svetskom ratu kao kapetan srpske vojske. Srpska gimnazija u Solunu (,,Dom nauke“) osnovana je 1894. godine i postojala je 16 godina. Školski program je bio kao u Kraljevini Srbiji. Postojala je i Srpska gimnazija u Carigradu, koja je takođe radila po školskom programu Kraljevine Srbije. Ne pamtim da su naši mediji ikada pisali o srpskim srednjim školama u Osmanskom carstvu, koje su iznedrile veliki broj uglednih srpskih intelektualaca toga vremena. Ne verujem da je to slučajno. Gubitak Stare Srbije bio je samo početak. Kao što ni Kosovo i Metohija nisu kraj uništavanja Srbije, ako to dozvolimo! Moj otac, Vojislav Anđelković, bio je francuski đak. Pošto je prošao Albansku golgotu školovao se u Marselju i Nici. Posle osam godina boravka u Francuskoj vratio se u Srbiju (Jugoslaviju) gde je radio kao učitelj.
Da li mozda imate malo vise informacija ili podataka o nasim ucenicima koji su pohadjali skole u tom periodu，posto je i moj pradeda po kome sam dobio ime, zavrsio svoje skolovanje u Marselju,posle Albanske golgote i Tunisa?