Život piše romane a neretko su to veoma tužne priče. Jedna takva priča dolazi nam iz Pariza a u glavnoj ulozi je sedamdesetčetvorogodišnji Marković Milovan, rodom iz Kovina. Kada je davne 1975.godine došao u Francusku, nije ni mogao slutiti da će poslednjih godina živeti ovako teško. Gospodin Pešić, predstavnik udruženja Svi Srbi u Parizu ga je danas posetio i ovde možete pročitati i pogledati njegovu tužnu priču. Milovan je tokom razgovora nekoliko puta plakao.
Od prvog dana u Francuskoj ovaj vredni Srbin je počeo da radi. Radio je, kao i većina naših u građevini obavljajući poslove renoviranja stanova i unutrašnjih radova. Imao je svoju porodicu, stan i automobil. Još davne 1982.godine iznajmio je u podzemnom parkingu, garažu, u petnaestom pariskom arondismanu u kojoj je godinama parkirao svoj auto i ostavljao alat i sitan građevinski materijal.
Otišao je u penziju koja mu je bila mala jer je kao i većina naših ljudi dosta radio neprijavljen, „na crno“ kako bi popularno rekli naši ljudi u Francuskoj. Zbog male penzije, nastavio je da radi koliko je mogao da bi preživeo. Milovan je zatim imao veliki zdravstveni problem, izliv krvi na mozak. Jedva je preživeo ali je nakon izlaska iz bolnice izgubio sve. Usled narušenog zdravstvenog stanja, nije mogao više da zarađuje i vrlo brzo je izgubio stan, automobil…ostala mu je samo garaža gde se preselio i nastavio da živi. Zatražio je od opštine stan ali bez uspeha.
Garaža na čak četvrtom nivou podzemnog parkinga čiji zakup veoma brzo nije uspevao više da plati. 200€ koliko je primao penziju, imao je samo za hranu i ništa više. Njegovi prijatelji ipak ni jednog trenutka nisu posumnjali da se Milovanu promenio život na gore. Skromni Milovan je to veoma vešto krio jer ga je bila sramota celokupne situacije. Alkohol ne konzumira.
nastavak i video na sledećoj strani
1 komentar
zdravo svima ja Milovanu mogu pomoci sa jednom malom kucicom koja se nalazi u 60
l oise .gratis obaveza je da hrani 1 psa . 0676784394…zeljko