– Podsticaju su bitan faktor ali rekao bih da nisu presudni. U našem istraživanju pre oko dve godine na uzorku od 1.000 ljudi videli smo da bi se 40 odsto ljudi „sutra“ vratilo u Srbiju ukoliko bi našli adekvatan posao u struci. Povećan broj prilika koji se može videti i po istraživanjima Infostud-a utiču na to ljudi sve više razmišljaju o povratku i odlučuju se na njega. Pored toga, u našoj zemlji postoji veća društvena podrška prilikom odgajanja dece i to neizmerno znači našim ljudima koji su u toj životnoj fazi. U vremenima krize a globalna situacija uz COVID i trenutna globalna dešavanja uvek utiču „pozitivno“ na povratničke migracije u svim zemljama, tako i našoj – kaže direktor udruženja „Tačka povratka“.
Da bismo mogli iole ozbiljno da se bavimo ovom temom, moramo reći da među povratnicima postoji više različitih kategorija, a ako bi se morali svrstavati u dve veće, svakako bi se to moralo činiti prema razlogu povratka. Prva kategorija su povratnici koji su to učinili nakon odbijenog azila u stranoj zemlji (bez druge mogućnosti), a druga kategorija oni koji se nakon završenog školovanja ili radnog angažmana odlučuju za povratak.
Reč je o veoma značajnoj razlici, jer se prvi nalaze u kategoriji ugroženog dela stanovništva Srbije i postoje različiti programi da se oni ponovo uključe u redovne tokove života, dok su drugi našli razlog za povratak u većim poslovnim mogućnostima ili porodičnim razlozima.
Pored razloga za povratak, deli ih i obrazovna struktura, ako je suditi prema javno dostupnim podacima iz istraživanja.
nastavak na sledećoj strani
Sve je veći broj prezadovoljnih Tanjinih klijenata, kako Srba tako i Francuza. Poslednjih godina „Tanja bonbons décoratifs“ je postala daleko