Tako se u istraživanju Društveno-ekonomskog položaja i reintegraciji povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine navodi da je skoro polovina od ukupnog broja povratnika otišlo u inostranstvo u potrazi za poslom, pretpostavlja se za sezonskim poslom. Veliki deo povratnika je takođe aktivan na tržištu rada u Srbiji. Međutim, mnogo ih je nezaposleno, ili neformalno zaposleno i sa niskim stepenom obrazovanja. Stoga su siromaštvo i ugroženost osnovnih socijalnih prava među povratnicima ogromni.
Pomenuto istraživanje je nastalo kao deo šire inicijative nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) pod nazivom „Povratak u nove šanse“ i u Srbiji ga sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije.
Ipak, istraživanjem su obuhvaćeni povratnici čiji povratak je realizovan readmisijom, odnosno prisilnim ili dobrovoljnim povratkom iz zemlje u kojoj su boravili neosnovano. Uzorak iz 2021. čini 90 odsto Roma, 8 odsto Bošnjaka i 2 odsto pripadnika ostalih nacionalnosti.
Istraživanja iz 2019. i 2021. godine su pokazala da su ovi povratnici proaktivna populacija, da imaju želju da se zaposle i da poprave ekonomski položaj svojih domaćinstava. Međutim, pred njima je mnogo prepreka na tržištu rada, od niske kvalifikovanosti, preko opterećenja kućnim i porodičnim obavezama, pre svega kada se radi o ženama, do diskriminacije od strane poslodavaca i kolega na poslu. Među punoletnim članovima povratničkih domaćinstava 32 odsto ne radi nikakav plaćen posao. Od onih koji rade plaćen posao, četvrtina radi povremeno, 52 odsto radi sezonske poslove, 10 odsto radi na određeno i 14 odsto radi na neodređeno.
nastavak na sledećoj strani
Firma za prevoz robe Dejana Stanojevića već dugo godina posluje na relaciji Francuska-Srbija-Francuska. Prevoz carinske i bescarinske robe (bela tehnika,