Danas se širom Srbije i među Srbima u dijaspori obeležavaju Zadušnice – dani molitve i sećanja na preminule. Zadušnice predstavljaju važan deo pravoslavne tradicije, duboko ukorenjene u duhovnom i porodičnom životu srpskog naroda. Obeležavaju se četiri puta godišnje, uvek u subotu, jer je subota dan odmora i pokojnika u hrišćanskoj tradiciji.
Ove letnje Zadušnice, koje danas obeležavamo, posebna su prilika da se vernici okupe na grobljima, zapale sveće, ostave simbolične darove i pomole se za pokoj duša svojih najmilijih. U crkvama se služe parastosi – molitve za upokojene, a sveće i koljivo (žito) predstavljaju simbole večnog života i nade u vaskrsenje.
Zadušnice nisu samo dan tuge, već i dan nade i povezanosti – između živih i pokojnih, između generacija, i između ljudi i Boga. U njima se ogleda verovanje da ljubav i molitva ne prestaju smrću, već nastavljaju da povezuju svetove.
Za Srbe u dijaspori, Zadušnice često imaju dodatnu emotivnu težinu. U tuđini, daleko od porodičnih grobova, mnogi zapale sveću kod kuće, u crkvi ili čak virtuelno, u molitvi i sećanju. To je način da se održi veza s precima i sa sopstvenim korenima, bez obzira na fizičku udaljenost.
Ovaj dan nas podseća da je sećanje temelj identiteta, a molitva most koji prevazilazi vreme i prostor. Zadušnice su poziv na tišinu, na unutrašnju sabranost, ali i na zahvalnost za one koji su nas prethodili i oblikovali.
Neka im je večna pamjat.
Još malo nam je ostalo do godišnjih odmora a do tada događaj u Parizu koji ne smete propustiti. Sjajno muzičko
